U vremenu kada se i odmor sve češće pretvara u projekat, nije čudo što je internet izmislio još jedan trend koji obećava utehu, produktivnost i malo lažne nežnosti u istom paketu. Guardian je juče pisao o fenomenu „bedtime stacking”, navici da čovek ode u krevet mnogo ranije nego inače, ali ne da bi spavao, već da bi iz njega obavljao sve ono što tokom dana nije stigao: gledanje serije, skrolovanje, mazanje krema, planiranje, grickanje ili dopisivanje. Izraz se u tekstu vezuje za TikTok autorku Linéu Fam, a trend je naročito zaživeo među mladim ženama koje ga predstavljaju kao udoban način da se sve stigne bez napuštanja jorgana.
Privlačnost takvog rituala nije teško razumeti. Krevet je odavno prestao da bude samo mesto za spavanje; postao je mali privatni bunker, prostor gde čovek pokušava da se skloni od sveta i makar na kratko povrati osećaj kontrole. Upravo zato bedtime stacking deluje tako zavodljivo. On obećava da ne morate da birate između odmora i obaveza — možete, navodno, da budete i ušuškani i korisni u isto vreme. Guardian lepo pogađa tu psihologiju: u pitanju nije samo navika, nego i način da se iscrpljenost zapakuje kao briga o sebi.
Ali telo, naravno, ne voli kada mu se signali mešaju. U tekstu se naglašava da takva praksa može biti loša za san, jer sve što se godinama preporučuje kao zdrava higijena spavanja ide u suprotnom smeru. Krevet ne bi trebalo pretvarati u mini-kancelariju i mesto za stalne stimuluse, a posebno ne u prostor za sate provedene uz svetlost ekrana. To remeti ritam uspavljivanja, pojačava budnost i briše jasnu granicu između mesta za odmor i mesta za produženu aktivnost. U praksi, ono što izgleda kao večernji luksuz lako postane samo još jedan oblik odlaganja sna.
Možda je baš zato ovaj trend zanimljiviji kao društvena priča nego kao savetan ritual. On govori o tome koliko je ljudima postalo teško da rade samo jednu stvar, pa čak i kada legnu. Čak i krevet mora da bude produktivan, čak i tišina mora da donese osećaj postignuća. Bedtime stacking zato nije samo mala internet moda, nego simptom kulture koja više ni odmor ne ume da ostavi na miru. A kad se tako pogleda, jasno je zašto deluje istovremeno prijatno i pomalo tužno. Ušuškan je, ali nije baš odmor. Više je znak da je savremeni um počeo da nosi svoju pretrpanost i pod pokrivač.
S.B.
