BEOGRAD – Pad Beogradskog univerziteta sa dosadašnje pozicije među 500 najboljih na grupu izmerenu između 501. i 600. mesta na prestižnoj Šangajskoj listi ne treba niti dramatizovati niti relativizovati, ali se ne mogu ignorisati višemesečni zastoji u radu i izostanak ključnih reformi, upozorava profesor Filozofskog fakulteta Čedomir Antić.
Dok bivša rektorka Ivanka Popović ispadanje iz top 500 pripisuje uobičajenoj matematičkoj fluktuaciji i minimalnim bodovnim razlikama, Antić naglašava da se rezultati rangiranja moraju sagledati kroz širi kontekst sistemskih problema i višemesečnih blokada rada visokoškolskih ustanova.
„Iskreno da kažem, ja sam začuđen što je Beogradski univerzitet uopšte na listi, zato što se prošlogodišnja ocena odnosila na raniji period, a ne na vreme koje je upravo bilo završilo, odnosno na vreme blokade koja je trajala skoro osam meseci”, naglašava profesor Antić.
Sistemski problemi, finansiranje i blokade nastave
Analizirajući uzroke pada na svetskoj rang-listi, profesor Antić ukazuje na ključne nedostatke u upravljanju i funkcionisanju akademskog sektora:
Pitanje kredibiliteta ocenjivanja: Fakt da su pojedini državni univerziteti u Srbiji tokom velikog dela godine bili van redovnog procesa rada i nastave predstavlja ozbiljnu prepreku za bilo kakvo objektivno međunarodno vrednovanje.
Odbacivanje tvrdnji o radu tokom blokada: Antić ističe da je uverenje o kontinuitetu rada tokom blokada neodrživo u praksi, navodeći primere sa Univerziteta u Novom Sadu gde je profesorima onemogućavan pristup fakultetima od strane neovlašćenih lica.
Odgovornost rukovodstva: Pored samih blokada, kao ključni faktori za stagnaciju navode se izostanak strukturnih reformi unutar univerziteta i neodgovarajući model finansiranja domaće nauke.
Podeljena mišljenja u javnosti: Dok politički zvaničnici i deo javnosti prst krivice upiru u rektorat i studente, drugi deo akademske zajednice insistira na stavu da male bodovne razlike u metodologiji Šangajske liste ne odslikavaju stvarni pad kvaliteta naučnog rada.
M. D.
