Grenland se poslednjih godina sve češće pominje, ali uglavnom kao velika ideja: led, geopolitika, klimatske promene, daljina. Ređe kao mesto na koje se zaista može stići lakše nego ranije. Euronews je juče objavio priču o novom aerodromu u Kakortoku, koji prvi put daje direktniji pristup glavnom gradu Južnog Grenlanda i time otvara manje posećen deo ostrva za širi krug putnika. To je vest koja ne deluje glasno, ali menja mnogo toga u percepciji jednog kraja sveta.
Novi aerodrom zamenjuje dosadašnju ulogu Narsarsuaka, udaljenog oko 60 kilometara, i značajno skraćuje putovanje do južnog grenlandskog čvorišta. Kako navodi Euronews, Kakortok je ranije bio dostupan uglavnom helikopterom ili brodom, dok sada postaje centralna tačka pristupa, sa celogodišnjim letovima iz Nuuka i sezonskim vezama sa Keflavíkom na Islandu. Air Greenland planira oko dva leta dnevno između Nuuka i Kakortoka tokom cele godine, a leti i do 17 rotacija nedeljno, dok Icelandair uvodi četiri nedeljna letnja leta iz Keflavíka.
Ali pravi šarm priče nije u rasporedu letenja, već u mestu koje se time otvara. Euronews opisuje jug Grenlanda kao prostor zelenih pašnjaka, ovčarstva, fjordova, plodnih dolina i složene kulturne slike koju su vekovima oblikovali Inuiti i nordijski doseljenici još od vremena Erika Crvenog pre više od hiljadu godina. Uz novu infrastrukturu, lakše postaju dostupne i oblasti poput fjorda Tasermiut, koji često nazivaju „grenlandskom Patagonijom”. To znači da Grenland više ne mora da bude samo simbol surovosti i leda; postaje i destinacija sa pejzažem, istorijom i ritmom koji nisu svodivi na jednu razglednicu.
Zato je ova vest zanimljiva i ljudima koji možda nikada neće otputovati tamo. Ona pokazuje kako infrastruktura menja ne samo dolazak nego i samu maštu o nekom mestu. Kada do jednog kraja sveta odjednom može da se stigne jednostavnije, on prestaje da bude samo daleki pojam. Počinje da deluje stvarno. A Južni Grenland, sa svojim fjordovima, travnatim dolinama i starim naslagama susreta kultura, upravo tako ulazi u novu fazu: manje kao velika ledena apstrakcija, a više kao mesto koje izlazi iz senke i traži pažljivijeg posetioca.
S.B.
