Vlada Republike Srpske dostavila je Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija novi izveštaj o situaciji u Bosni i Hercegovini, u kojem izražava zabrinutost zbog, kako navodi, političkih i pravnih sporova oko imovine, funkcionisanja institucija i tumačenja Dejtonskog sporazuma. Dokument otvara niz kontroverznih pitanja u vezi sa nadležnostima, imovinskim pravima i međuentitetskim odnosima u BiH.
Vlada Republike Srpske uputila je 35. izveštaj Savetu bezbednosti UN u kojem iznosi ocene o političkoj i institucionalnoj situaciji u Bosni i Hercegovini, uz tvrdnje da postoje ozbiljna neslaganja oko raspodele nadležnosti i upravljanja javnom imovinom.
Slične vesti
U dokumentu se navodi da pojedine političke strukture u Federaciji BiH nastoje da, prema tvrdnjama iz Banjaluke, prošire nadležnosti državnog nivoa na račun entiteta Republike Srpske, uključujući upravljanje prirodnim resursima, infrastrukturom i javnim institucijama poput škola i bolnica.
Takođe se ukazuje na, kako je navedeno, sporne odluke pravosudnih organa u Federaciji BiH koje se odnose na knjiženje određenih nepokretnosti, uključujući pravoslavna groblja i verske objekte, što vlasti Republike Srpske ocenjuju kao problematično sa stanovišta imovinskih i verskih prava. U tom kontekstu pominje se i Srpska pravoslavna crkva, čiji se imovinski status, prema navodima iz izveštaja, dovodi u pitanje kroz sudske postupke.
Sporovi oko infrastrukture i ekonomskih projekata
U izveštaju se posebno izdvaja slučaj novog graničnog prelaza u Gradišci, koji povezuje Bosnu i Hercegovinu sa Evropskom unijom preko Hrvatske. Projekat vredan oko 100 miliona evra, prema navodima iz dokumenta, završen je i spreman za upotrebu, ali njegovo otvaranje je odloženo zbog neslaganja unutar nadležnih institucija BiH.
Iz Banjaluke tvrde da su takve blokade izazvale ekonomske gubitke i dodatno opteretile postojeću saobraćajnu infrastrukturu, posebno na već opterećenim graničnim prelazima.
Poziv na poštovanje Dejtonskog sporazuma
Vlada Republike Srpske u dokumentu naglašava potrebu, kako navodi, dosledne primene Dayton Agreement, uz ocenu da je njegovo poštovanje ključno za stabilnost Bosne i Hercegovine.
Takođe se poziva Savet bezbednosti UN da nastavi da prati situaciju u BiH i da, prema stavovima iz izveštaja, podrži očuvanje ustavne pozicije Republike Srpske kao entiteta sa visokim stepenom autonomije.
Dokument, kako se navodi, ukazuje na duboke političke razlike između ključnih aktera u BiH, koje i dalje otežavaju dogovor o zajedničkim pitanjima i usporavaju funkcionisanje državnih institucija.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/Bennian, ilustracija
