Mnogo velikih tehnoloških promena ne stiže uz buku, nego uz tih pomak u nekoj komponenti koju prosečan korisnik nikada neće ni videti. Upravo takav pomak sada dolazi iz sveta optoelektronike: napravljen je organski uređaj koji u isto vreme može da radi kao efikasna unutrašnja solarna ćelija i kao osetljiv fotodetektor. To znači da ista struktura može i da prikuplja energiju iz ambijentalnog osvetljenja i da registruje svetlosne signale, bez oslanjanja na zasebnu bateriju. U osnovi cele priče nalazi se benzene-phosphonic acid, odnosno BPA, sloj koji služi kao minimalistički „most” za transport šupljina i omogućava da uređaj postane jednostavniji, stabilniji i jeftiniji za proizvodnju.
Kako piše Tech Xplore, ovakva arhitektura posebno je zanimljiva za internet stvari, nosivu elektroniku i male senzorske sisteme koji danas najčešće zapinju na istom problemu: nemaju veliku potrošnju, ali imaju ogroman zbirni trošak održavanja zato što zavise od bezbroj sićušnih baterija. Kada se zamisli kancelarija, skladište, pametna kuća ili medicinski uređaj sa desetinama ili stotinama senzora, postaje jasno da prava revolucija ne mora da bude u „jačem” uređaju, nego u uređaju koji ne traži stalnu brigu. Ako isti element može i da se napaja svetlom iz zatvorenog prostora i da obavlja detekciju, dobijamo elektroniku koja manje komplikuje sistem, a više radi sama za sebe.
To je onaj tip tehnološke vesti koji na prvi pogled ne izgleda spektakularno kao novi telefon ili robot, ali dugoročno može da utiče na mnogo više stvari. U eri u kojoj se govori o održivosti, miniaturizaciji i smanjenju elektronskog otpada, svaki uređaj koji radi duže, sa manje delova i manjom potrebom za zamenom baterija automatski dobija ogromnu vrednost. Prevedeno na običan jezik: svet malih pametnih sistema koji rade tiho, štedljivo i gotovo neprimetno sada deluje manje kao obećanje, a više kao stvaran sledeći korak.
S.B.
