Postoje večeri u evropskom fudbalu kada razlika u klasi prestaje da bude statistički podatak i postaje surova realnost na terenu, a upravo to je večeras iskusila Atalanta u sudaru sa minhenskim Bajernom (1:6).
Vensan Kompani je u Bergamo doputovao bez svog najboljeg strelca Harija Kejna, ali se odsustvo zvanično najboljeg napadača sveta nije osetilo ni u jednom segmentu igre. Razlog leži u strahovladi Majkla Olisea, momka koji polako ali sigurno kuca na vrata kandidata za Zlatnu loptu. Olise je sa dva filigrantska pogotka levicom i asistencijom (ukupno 26 direktnih učešća u golovima ove sezone) bio arhitekta pobede koja je podsetila na najmonstruoznija izdanja Bajerna protiv Barselone ili Arsenala. Bavarci su postali tek drugi tim u istoriji koji je italijanskom predstavniku na njegovom terenu spakovao šest golova – a prvi su, pogađate, bili upravo oni protiv Rome 2014. godine.
S druge strane, Rafaele Paladino će morati da objasni neshvatljiv taktički harakiri. Odustajanje od proverenog sistema 3-4-2-1 zarad 4-4-2 sa Skamakom i Krstovićem ostavilo je rupu u manevru koju su Musijala i Gnabri koristili kao autoput. Već na poluvremenu je bilo 0:3, a ni uvođenje Đimšitija nije moglo da zakrpi moralno i fizički razbijenu vojsku iz Bergama. Pored Olisea, u listu strelaca su se upisali Stanišić, Gnabri, Musijala i Džekson, dok je počasni pogodak Pašalića u smiraju meča bio slaba uteha za domaće. Jedina briga za Kompanija ostaje povreda golmana Urbiga, što uz odsustvo Nojera može predstavljati ozbiljan problem u finišu sezone.
M.M.
