Urbano pčelarstvo poslednjih godina ima lep imidž: košnice na krovovima, lokalni med, zeleniji grad i osećaj da pomažemo prirodi. Ali Earth.com danas piše da previše košnica u gradovima može štetiti divljim pčelama, smanjiti količinu hrane, širiti bolesti i narušiti ravnotežu oprašivača.
To je važna nijansa. Medonosna pčela nije jedini oprašivač, niti je svaka košnica automatski dobra za biodiverzitet. Divlje pčele, bumbari i drugi insekti često su manje vidljivi, ali veoma važni. Ako se u gradu naglo poveća broj medonosnih pčela, one mogu potrošiti nektar i polen koji su potrebni drugim vrstama.
Naučnici zato predlažu pametniji pristup: više raznovrsnog cveća, kontrolu gustine košnica, bolje zdravlje pčela, edukaciju pčelara i izbegavanje mesta koja su previše zagađena ili vruća. Drugim rečima, grad ne postaje dobar za pčele samo zato što je postavio košnicu.
Za Srbiju je ovo korisna lekcija. Ako želimo više oprašivača, treba saditi raznovrsno bilje, čuvati travnate i cvetne površine, smanjiti nepotrebno košenje i pažljivo koristiti pesticide. Med je lep rezultat, ali zdrav ekosistem je mnogo veća nagrada.
S.B.
