Malaria nije bila samo bolest koja je ubijala. Prema novom istraživanju koje prenosi ScienceDaily, ona je mogla oblikovati kretanje i razdvajanje ranih ljudskih populacija u Africi. Ako je neka oblast nosila veći rizik od zaraze, naši preci su mogli izbegavati određene predele, menjati rute ili ostajati izolovaniji nego što bi inače bili.
Ovo je snažna ideja jer istoriju čoveka ne posmatra samo kroz oruđe, klimu i migracije, već kroz bolest kao nevidljivog arhitektu. Parazit ne ostavlja spomenik, ne podiže zid, ne piše zapis, ali može promeniti gde ljudi žive, s kim se mešaju i koliko se genetski razlikuju.
Malaria je i danas velika globalna tema, ali ova vest nas vraća mnogo dalje, u vreme kada medicina nije postojala, a jedini odgovor na rizik bio je preživljavanje, prilagođavanje ili kretanje. Bolest je mogla postati prirodna granica, nešto poput reke ili planine.
Za čitaoca je ovo zanimljivo jer pokazuje da ljudska istorija nije samo priča o ljudskoj volji. Često su je oblikovali komarci, paraziti, klima, biljke i voda. Velike promene ponekad su počinjale od najmanjih živih bića.
S.B.
