Kafa se najčešće brani jednom rečenicom: “Treba mi kofein.” Ali novo istraživanje Univerziteta College Cork, koje prenosi ScienceDaily, pokazuje da priča o kafi možda nije samo priča o razbuđivanju. I kofeinska i bezkofeinska kafa menjale su crevne bakterije u pravcima povezanim sa raspoloženjem i stresom, dok su uočeni i efekti na pažnju, učenje i pamćenje.
Ovo je zanimljivo zato što vraća kafu iz sveta navike u svet biologije. U šolji kafe ne nalazi se samo kofein, već stotine različitih jedinjenja, od polifenola do aromatičnih supstanci koje mogu delovati na creva, upalu, metabolizam i osu creva-mozak.
Naravno, to ne znači da je kafa lek za stres ili loše raspoloženje. Previše kafe može izazvati nervozu, lupanje srca, nesanicu i probleme kod osetljivih ljudi. Ali znači da je naš odnos prema hrani i piću često previše pojednostavljen. Kafa nije samo “gorivo”, već složen napitak koji telo obrađuje na više nivoa.
Za Srbiju je ovo vrlo bliska tema. Kod nas kafa nije samo napitak, nego društveni ritual: razgovor, pauza, dogovor, miris jutra, poseta, predah. Možda nauka sada samo potvrđuje ono što kultura odavno oseća — kafa ne deluje samo na budnost, nego i na ritam dana.
S.B.
