Dugo smo razvoj pamćenja zamišljali kao zidanje kuće: malo po malo, veza po veza, iskustvo po iskustvo. Međutim, Earth.com danas piše o istraživanju koje pokazuje drugačiju sliku kod miševa: memorijski krugovi ne počinju kao prazna tabla, već kao gusta mreža veza koja se vremenom proređuje i postaje selektivnija. Studija je objavljena u časopisu Nature Communications.
Ovo je lep obrt u razumevanju mozga. Umesto da se sve gradi iz ničega, mozak možda u početku “pretera” sa vezama, pa kroz iskustvo i sazrevanje uklanja ono što nije potrebno. To je kao kada dete prvo izgovara mnogo glasova, pokreta i pokušaja, a zatim polako uči koji su važni, korisni i tačni. Razvoj nije samo dodavanje, nego i uređivanje.
Takva ideja ima širu vrednost. Učenje često doživljavamo kao skupljanje informacija, ali pamćenje nije skladište u koje se trpa sve što prođe. Ono je sistem izbora. Mozak mora da odluči šta vredi sačuvati, šta povezati, šta zaboraviti i šta učiniti dostupnim kada nam zatreba.
Kod miševa, prema opisu studije, početna mreža ima mnogo veza, a zatim slabljenje i selektivno “orezivanje” stvaraju precizniji sistem. Ako se slična pravila potvrde kod ljudi, to može pomoći u razumevanju ranog razvoja mozga, poremećaja pamćenja i načina na koji iskustva oblikuju nervne puteve.
Za roditelje i nastavnike ova tema ima i jednu tihu poruku. Deca ne uče samo kada im nešto direktno objašnjavamo. Njihov mozak se stalno prilagođava okruženju: jeziku, ritmu, emocijama, ponavljanju, sigurnosti i stimulaciji. Zbog toga rana iskustva imaju težinu, ali ne u smislu panike da svaka greška zauvek odlučuje sve, već u smislu brige o prostoru u kojem se mozak razvija.
Sećanje, izgleda, nije fioka koja se puni. Više liči na vrt koji prvo buja, a zatim se pažljivo orezuje da bi mogao da rodi.
S.B.
