Veliki gradovi ponekad toliko naviknu ljude na beton, saobraćaj i buku da zaborave koliko je priroda uporna. U Nju Delhiju je zato pažnju privuklo neobično viđenje: albino nilgai primećen je u zelenoj zoni univerzitetskog kompleksa JNU. Hindustan Times je objavio da su albino životinje rođene sa genetskim stanjem koje sprečava proizvodnju melanina, zbog čega imaju belu ili veoma svetlu kožu, krzno ili perje, često i ružičaste ili crvene oči.
Nilgai je najveća azijska antilopa, a u Indiji je poznata životinja otvorenih predela, šumaraka i rubova naselja. Kada se pojavi u urbanom prostoru, naročito u tako retkom izdanju, ona ne donosi samo lepu fotografiju, nego i pitanje: kako divlje životinje opstaju u gradovima koji se šire?
Albino životinje u prirodi često imaju teži život. Njihova svetla boja može ih učiniti vidljivijim predatorima, a osetljivost na sunce i problemi sa vidom mogu dodatno otežati preživljavanje. Upravo zato je svako viđenje ovakve životinje posebno. Ono privuče pažnju, ali zahteva i oprez: nema jurenja, hranjenja, približavanja ili pokušaja da se „napravi bolja slika”.
Za čitaoce u Srbiji ovo je zanimljivo jer i mi živimo sve bliže divljim vrstama. Srne uz naselja, lisice u prigradskim ulicama, sove na zgradama, ježevi u dvorištima — sve to pokazuje da priroda ne nestaje potpuno, nego se prilagođava. Na nama je da naučimo granicu između radoznalosti i uznemiravanja.
Bela antilopa iz Delhija zato je više od neobične životinje. Ona je trenutak u kojem grad zastane i shvati da nije sam. I da se čak i u prostoru punom ljudi, između akademskih zgrada i staza, može pojaviti prizor koji deluje kao da je izašao iz neke stare indijske basne.
S.B.
