Školski odmor često se posmatra kao pauza između „pravih” obaveza. Zvono zazvoni, deca istrče, neko pojede užinu, neko potrči, neko se posvađa, neko se pomiri. Na prvi pogled, to je samo kratak prekid nastave. Međutim, pedijatri ponovo podsećaju da je upravo taj prekid važan za fizičko, mentalno, socijalno i emotivno zdravlje dece.
Američka pedijatrijska grupa objavila je novo uputstvo u časopisu Pediatrics, a WTOP prenosi da deci svih uzrasta treba redovan odmor i slobodna igra. Jedan od autora, dr Robert Marej, naglasio je da je slobodna igra sve ugroženija pritiskom na rezultate i testove, iako ima snažne koristi kada se koristi kako treba.
Ovo je tema koja se lako razume i u Srbiji. Deca ne uče samo dok sede mirno. Uče i kada pregovaraju ko će prvi na ljuljašku, kada smišljaju pravila igre, kada trče, kada padnu, kada čekaju red, kada se izbore za sebe ili kada nauče da se sklone iz konflikta. Školsko dvorište je, u tom smislu, mala društvena učionica.
Naravno, niko ne kaže da odmor treba da bude haos. Deci je potreban bezbedan prostor, prisustvo odraslih i jasna pravila. Ali preterano ukidanje igre zbog dodatnih časova, testova ili straha od nereda može im oduzeti nešto što se ne može lako nadoknaditi. Telo deteta traži pokret, a mozak traži promenu ritma.
Za roditelje je ovo i podsetnik da slobodna igra nije gubljenje vremena. Nekada je važnije da dete posle škole trči, skače, pravi kućicu od ćebeta ili se dosađuje u dvorištu, nego da odmah pređe na sledeću organizovanu aktivnost. Raspored pun obaveza može delovati impresivno, ali detinjstvo traži i prazan prostor.
Školski odmor zato nije samo vreme između dva predmeta. To je kratko, bučno i dragoceno mesto gde dete vežba život.
S.B.
