Izraelski naučnik i dobitnik Nobelove nagrade za hemiju Dan Šehtman izjavio je večeras u Beogradu da su velika državna ulaganja u startape u početnoj fazi razvoja, podrška dobrim poslovnim idejama i poslovna kultura bez izražene hijerarhije među ključnim faktorima uspeha izraelskog preduzetničkog modela. On je ocenio da bi primena sličnog pristupa mogla značajno da doprinese razvoju preduzetništva i u Srbiji.
Šehtman je u Klubu Privrednik održao predavanje pod nazivom „Mala zemlja, velike ideje: izraelski model preduzetništva i prilika za Srbiju”, tokom kojeg je govorio o iskustvima Izraela u povezivanju nauke, inovacija i privrede.
Na Univerzitetu Tehnion u Haifi, najstarijoj visokoškolskoj ustanovi u Izraelu, Šehtman je 30 godina vodio kurs o preduzetništvu namenjen naučnicima i inženjerima. Kako je naveo, tokom tog perioda svake nedelje je predavao pred oko 600 studenata, a istraživanje sprovedeno poslednjih godina pokazalo je da je 25 odsto polaznika njegovog kursa bilo uključeno u pokretanje startap kompanija.
„Tako su hiljade diplomaca Tehniona, koji su svi inženjeri i naučnici, prošle kroz moj kurs. U studiji koju smo sproveli poslednjih godina otkrili smo da je 25 odsto njih bilo uključeno u startape”, rekao je Šehtman.
On je ocenio da izraelska ekonomija u velikoj meri svoj razvoj duguje preduzetništvu i državnoj podršci inovativnim poslovnim poduhvatima.
Kao jedan od najvažnijih primera naveo je Izraelsku upravu za inovacije (Innovation Authority), instituciju koja godišnje izdvaja stotine miliona dolara za finansiranje dobrih ideja i startap kompanija.
Prema njegovim rečima, sistem je zasnovan na tome da preduzetnici koji imaju perspektivnu ideju mogu da je predstave ovoj instituciji i dobiju finansijsku podršku ukoliko projekat bude prihvaćen. Ako posao uspe, sredstva se vraćaju, dok u slučaju neuspeha korisnik finansiranja nema obavezu da vrati novac.
Šehtman smatra da bi sličan model mogao da bude primenjen i u Srbiji, naglašavajući da takva državna izdvajanja ne bi trebalo posmatrati kao trošak, već kao dugoročno isplativo ulaganje.
„Šef izraelske Uprave za inovacije bio je moj student. Rekao mi je da za svaki dolar koji Uprava uloži u startape, vlada dobija nazad pet dolara”, naveo je Šehtman, objašnjavajući da se povraćaj ostvaruje kroz razvoj novih proizvoda, rast izvoza, zapošljavanje i poreske prihode.
Kao drugi važan izvor finansiranja inovativnih kompanija izdvojio je takozvane poslovne anđele, odnosno investitore koji su prethodno razvili sopstvene uspešne kompanije, prodali svoje udele i stečeni kapital ulažu u nove poslovne poduhvate.
„Žele da taj novac reinvestiraju u ekonomiju, ulažu ga u mlade ljude iste profesije i rade zajedno. To su dva glavna načina da se dođe do novca”, rekao je izraelski naučnik.
Poslovna kultura bez izražene hijerarhije
Govoreći o specifičnostima izraelskog poslovnog okruženja, Šehtman je ukazao i na značaj neposredne komunikacije i odsustva stroge hijerarhije. Kao jedno od objašnjenja naveo je iskustvo služenja vojnog roka, tokom kojeg ljudi različitih profesionalnih i društvenih položaja mogu da imaju različite uloge i odgovornosti.
Prema njegovim rečima, takvo iskustvo doprinosi tome da se u poslovnom okruženju manje insistira na formalnim razlikama u položaju i da zaposleni mogu neposredno da razgovaraju sa rukovodiocima o novim idejama.
Kao primer je naveo da je u Izraelu sasvim uobičajeno da inženjer zaposlen u proizvodnji razgovara sa generalnim direktorom kompanije o predlogu za unapređenje poslovanja i da zajedno rade na njegovoj realizaciji.
Znanje kao pokretač ekonomskog razvoja
Predavanje je organizovano u saradnji Kluba privrednika Most Istok Zapad (EWB) i Kluba Privrednik, u okviru serije susreta posvećenih pitanju kako znanje može da postane razvojna snaga ekonomije i šta Srbija može da preuzme iz pozitivnih iskustava Sjedinjenih Američkih Država i Izraela.
Američka iskustva beogradskim privrednicima predstavio je Veljko Milutinović, profesor na univerzitetima Perdju i Indijana, predavanjem „Kako Amerika pretvara znanje u novac: model Purdue/IU i prilika za Srbiju”.
Milutinović je podsetio da je izraelska vlada, dvadeset godina pre nego što je dobio Nobelovu nagradu, zatražila od Šehtmana pomoć u uspostavljanju državnih mehanizama za razvoj preduzetništva u tehnološkom sektoru. Prema njegovim rečima, Izrael danas ima više od 200 startap kompanija čija se vrednost procenjuje na više od milijardu dolara, poznatih kao jednorogi.
On je istakao i da Šehtman dugo poznaje Srbiju, da je više puta boravio u našoj zemlji i da želi da doprinese razvoju sličnog preduzetničkog modela.
Izraelski naučnik osvrnuo se i na demografske izazove Srbije, izrazivši zabrinutost zbog niskog prirodnog priraštaja. Naveo je da je prosečan broj dece po ženi u Srbiji 1,6, dok je u Izraelu tri.
Dan Šehtman je profesor u penziji Tehnološkog instituta Tehnion u Haifi, član Američke akademije umetnosti i nauka i Evropske akademije nauka.
Nobelovu nagradu za hemiju dobio je 2011. godine za otkriće kvazikristala, do kojeg je došao 1982. godine. Za razliku od običnih kristala, čija se atomska struktura pravilno i periodično ponavlja, kvazikristali imaju uređen, ali neperiodičan raspored atoma. Njihova struktura poseduje matematičku pravilnost, ali se obrasci ne ponavljaju na način karakterističan za klasične kristale.
Otkriće je u početku naišlo na veliko nepoverenje dela naučne zajednice, ali je kasnije potvrđeno i dovelo do značajnog proširenja dotadašnjih saznanja o strukturi materije.
E.M.
