Tržište stanova u Beogradu nastavlja da se pomera ka višim cenovnim kategorijama, uz veći značaj stambenih kredita i intenzivnu pripremu novih građevinskih projekata. U prvih šest meseci 2026. godine prodata su 8.538 stana, što je 1,1 odsto više nego u istom periodu prošle godine, dok je prosečna realizovana cena dostigla 3.219 evra po kvadratnom metru, pokazuju podaci istraživanja kompanije Coreside.
Prosečna cena kvadrata u novogradnji iznosila je 3.247 evra, dok je u starogradnji bila nešto niža i dostigla 3.201 evro. Razlika između dve kategorije relativno je mala, što ukazuje na visok nivo cena na celokupnom tržištu stanova u prestonici.
Krediti sve značajniji za kupovinu
Jedna od važnijih promena odnosi se na način finansiranja kupovine. U prvoj polovini ove godine čak 40 odsto transakcija realizovano je uz pomoć kredita. Poređenja radi, udeo kreditno finansiranih kupovina u istom periodu 2023. godine iznosio je 23 odsto.
Ovakav trend ukazuje na sve veći značaj bankarskog finansiranja za promet nekretnina. Istovremeno, dostupnost stambenih kredita i uslovi zaduživanja postaju važni faktori za domaćinstva koja planiraju kupovinu stana, naročito u uslovima visokih cena kvadrata.
Najveći rast u skupljim kategorijama
Struktura prodatih stanova pokazuje izrazito pomeranje ka višim cenovnim rangovima. Stanovi čija je cena prelazila 3.000 evra po kvadratu činili su 40 odsto prodaje u prvih šest meseci 2026. godine, dok je 2021. godine njihov udeo bio svega šest odsto.
Najzastupljeniji pojedinačni cenovni raspon bio je od 2.001 do 3.000 evra po kvadratu, sa udelom od 38 odsto. Nasuprot tome, udeo stanova koji su se prodavali po ceni od 1.001 do 2.000 evra smanjen je sa 57 odsto u 2021. na 19 odsto u prvoj polovini ove godine.
Ovi podaci ukazuju na promenu strukture tržišta i sve manju zastupljenost stanova u nižim cenovnim kategorijama. Za kupce koji raspolažu ograničenim budžetom to može značiti sužen izbor, dok investitori i investitori u gradnju sve veći deo ponude usmeravaju ka skupljim segmentima.
Novi projekti menjaju ponudu
Buduću stambenu ponudu u Beogradu oblikuje više od 30 velikih projekata obuhvaćenih analizom, ukupne površine oko 4,1 milion kvadratnih metara, sa planiranim završetkom do 2030. godine.
Novi Beograd i Beograd na vodi ostaju među vodećim razvojnim područjima, dok se veliki projekti šire i na Palilulu i Čukaricu. Razvoj novih stambenih celina povećava značaj dostupnosti građevinskog zemljišta, infrastrukture i pratećih sadržaja.
Tokom prvih šest meseci izdate su 1.244 građevinske dozvole za stambene objekte, što je 16 odsto više nego u istom periodu prethodne godine. Međutim, odobrena površina za stanogradnju smanjena je za 19 odsto. Taj nesklad ukazuje na promenu strukture odobrenih projekata i može biti povezan sa njihovom prosečnom veličinom, ali sami podaci ne pokazuju da li će to dovesti do manjeg broja završenih stanova.
Raste značaj građevinskog zemljišta
Promene na tržištu stanova prate i kretanja na tržištu zemljišta. Broj kupoprodaja građevinskih parcela u Beogradu gotovo je utrostručen u odnosu na 2015. godinu, paralelno sa rastom građevinske aktivnosti i broja završenih stanova.
Građevinsko zemljište tako dobija sve veći značaj u razvoju novih projekata, a njegova dostupnost i cena mogu uticati na troškove izgradnje i konačnu cenu stanova.
Za razliku od tržišta prodaje, na tržištu zakupa nije bilo većih promena. Zakupnine su ostale relativno stabilne, uz manje korekcije na pojedinim lokacijama, dok se najviše cene i dalje beleže u atraktivnim i premium zonama.
Istraživanje je zasnovano na podacima Narodne banke Srbije, Republičkog geodetskog zavoda i Republičkog zavoda za statistiku, piše Tanjug.
M. T.
