Beograd trenutno raspolaže sa blizu 500 linija javnog gradskog, prigradskog i lokalnog prevoza, ali uporedo sa tim beleži se stalni porast broja korisnika putničkih vozila. Prema podacima koje je za RTS izneo Predrag Živanović, profesor na Saobraćajnom fakultetu, istraživanja ukazuju na to da putovanje javnim prevozom traje između 30 i 50 odsto duže nego vožnja automobilom.
Profesor Živanović naglašava da grad mora uvesti konkretne mere kako bi stimulisao građane da se vrate javnom prevozu. Novija istraživanja od pre nekoliko godina pokazuju trend opadanja broja putnika u gradskom prevozu, što se delom pripisuje periodu nakon pandemije, ali i sve većem stepenu motorizacije stanovništva.
Kao najopterećenija tačka u sistemu izdvaja se linija 95, koja povezuje levu obalu Dunava sa Novim Beogradom. Jedan od ključnih problema je slabljenje uloge šinskog podsistema, zbog čega autobuski saobraćaj preuzima ulogu okosnice prevoza. Iako su autobusi fleksibilniji za brze izmene trasa, oni imaju jasna ograničenja u pogledu kapaciteta, udobnosti, brzine i ekološkog uticaja.
Živanović smatra da je neophodno povećati učešće tramvaja i gradske železnice, koja trenutno opslužuje svega jedan odsto putnika. Da bi se skratilo vreme putovanja i povećala pouzdanost, grad bi trebalo da obezbedi stroži prioritet javnim vozilima kroz širenje žutih traka i bolju regulaciju semafora na raskrsnicama.
Kada je reč o metodologiji praćenja stanja, profesor objašnjava da postoje subjektivni pristupi poput anketa i objektivni načini kao što je brojanje putnika. Iako je poslednje sistematsko brojanje na nivou celog grada rađeno pre desetak godina, kada je beleženo oko dva miliona vožnji dnevno, savremena tehnologija nudi lakša rešenja. Mnogi autobusi danas poseduju automatske brojače, ali problem leži u tome što se ti podaci trenutno ne obrađuju i nisu integrisani u sisteme za aktivno upravljanje saobraćajem.
e.m.
