Nakon što je početkom nedelje zemljotres sa epicentrom u okolini Bačkog Monoštora uzdrmao tlo zapadne Bačke, u Apatinu i okolnim mestima ponovo se rasplamsala jedna od najmisterioznijih lokalnih legendi. Dok su stanovnici sabirali utiske o podrhtavanju tla, među ribarima i meštanima povela se priča o mitskoj varošici Bodrog, koja je pre mnogo vekova, upravo usled silovitog zemljotresa, zauvek nestala u mutnim dubinama Dunava. Svedoci tvrde da se te noći, dok je zemlja podrhtavala, površina reke na mestu gde je nekada stajao grad neobično talasala i „ključala“, kao da je drevni mulj pokušao da oslobodi svoje tajne. Ipak, stara izreka opominje – ono što Dunav jednom uzme, on to nerado vraća.
Drevna kletva nemirne zemlje
Kažu stari dunavski alasi da reka nikada ne uzima bez razloga, ali da ono što sakrije pod vodom ponekad pokušava da vrati na površinu. Nekada davno, na potezu gde Dunav danas tiho prolazi kroz gustu maglu između Apatina i močvarnih rukavaca, uzdizao se moćni Bodrog. Bio je to bogat grad kamenih kula i kuća od trske, čija su zvona odjekivala kilometrima nizvodno. U njemu su živeli trgovci, vojnici i zanatlije, a noćne ulice osvetljavale su baklje koje su se ogledale u vodi. Međutim, sudbinu ovog mesta nije zapečatio rat, već „nemirna zemlja“.
Predanja govore da je Bodrog podignut na mestu gde duboko ispod rečnog korita spavaju drevne pukotine. Jedne noći, u vreme pre zapisanih knjiga, tlo je počelo da tutnji poput udaljene grmljavine. Psi su zavijali, konji se otimali, a voda uz obalu počela je da vri. Tada se, prema legendi, veliko zvono Bodroga oglasilo samo od sebe, najavljujući katastrofu. Zemlja je pukla, kule su se zaljuljale, a Dunav se podigao kao crni talas. U svega nekoliko trenutaka, čitav grad se urušio u bezdan, ostavljajući za sobom samo krike koji su utihnuli u rečnom mulju. Do jutra, Bodroga više nije bilo.
Odjek potonulih zvona u bačkoj ravnici
Od tog dana, ribari tvrde da se u tihim noćima bez vetra i dalje čuju podvodna zvona. Neki se kunu da su pri niskom vodostaju videli vrhove potopljenih zidina, dok drugi primećuju da se posle svakog podrhtavanja tla voda kod starog Bodroga čudno pokreće, kao da se nešto u dubini pomera. Nedavni zemljotres ponovo je probudio ove priče, a stariji meštani veruju da svaki potres znači da se stari zidovi i podzemni prolazi ponovo „nameštaju“ u dubini.
Postoji staro verovanje koje kaže: „Kad Dunav zatreperi posle podrhtavanja zemlje, Bodrog se na trenutak probudi.“ Dok jedni veruju da će neka buduća promena toka reke ili jači potres konačno otkriti ostatke pristaništa i crkvena zvona, drugi smatraju da grad treba ostaviti u miru. I danas, kada se nad Dunav spusti magla, ljudi zastanu i osluškuju. U Bačkoj se i dalje veruje da potonuli grad nije mrtav, već da samo spava, čekajući trenutak kada će ga zemlja ponovo prodrmati i možda, na kratko, vratiti svetu kojem je nekada pripadao.
Izvor: Apatin volim Fejsbuk/Autor Srđan Dekić
Obrada: E. Marjanov
