BANJALUKA – Jedanaesti saziv Narodne skupštine Republike Srpske zvanično završava svoj četvorogodišnji mandat, koji su i vlast i opozicija složno ocenili kao jedan od politički i ekonomski najburnijih u istoriji parlamentarizma zapadno od Drine. Uprkos ogromnim unutrašnjim i spoljnim pritiscima kojima je Banjaluka bila izložena, parlament je uspeo da donese ključne odluke i potvrdi stabilnost u prelomnim trenucima za opstanak entiteta.
Zvanični rezime rada ovog saziva, koji je predstavljen javnosti upravo ove subote, 11. jula 2026. godine, pokazao je da je u trenucima najvećih kriza Narodna skupština funkcionisala kao neprobojni ustavni štit Republike Srpske.
Zajednički zaključak većine narodnih poslanika jeste da je kroz istorijske deklaracije i zakone uspešno odbranjena i sačuvana ustavno-pravna pozicija Republike Srpske, dok su njene institucije dodatno ojačane u institucionalnom smislu.
Stevandić o neprospovanim noćima: Uvek smo imali dvotrećinsku većinu za ključne odluke
Predsednik Narodne skupštine Republike Srpske Nenad Stevandić osvrnuo se na protekle četiri godine i podvukao koliki je doprinos parlamenta u očuvanju ustavnog poretka:
Doprinos u kriznim vremenima: „U vremenu nezapamćenih političkih i ekonomskih, unutrašnjih i spoljnih pritisaka, Narodna skupština je u prethodne četiri godine uspela da da svoj istorijski i značajan doprinos u očuvanju institucija i ustavno-pravne pozicije Republike Srpske“, poručio je Stevandić.
Teške odluke iza zatvorenih vrata: On je naglasio da je borba bila neprekidna i naporna. „Ova skupština je usvojila mnogo teških odluka, bilo je mnogo neprospavanih noći. Moram da priznam da smo se u mnogim specifičnim situacijama nadali većoj podršci opozicionih kolega, ali najvažnije je da smo uvek imali dovoljno ljudi za istorijsku dvotrećinsku većinu“, precizirao je šef parlamenta.
Fenomen „preletača“ obeležio saziv: Politička trgovina koja se mora menjati
Ono što je, sa druge strane, bacilo senku na ovaj četvorogodišnji mandat i što je izazvalo oštre kritike i javnosti i opozicionih partija, jeste takozvano „preletanje“ pojedinih poslanika.
Fenomen menjanja stranačkih dresova i prelazak poslanika iz opozicionih u vladajuće poslaničke klubove (ili obrnuto) nakon dobijanja mandata dostigao je rekordan nivo u ovom sazivu. Mnogi politički analitičari, ali i sami parlamentarci, smatraju da je to praksa koja urušava dostojanstvo skupštine i poverenje građana, zbog čega se u narednom periodu moraju hitno menjati zakonska rešenja i Izborni zakon kako bi se stalo na put političkoj trgovini mandatima. Ipak, u donošenju strateških dokumenata, jedinstvo vladajuće koalicije i dela opozicije pokazalo je da oko vitalnih nacionalnih interesa Srba u BiH ne postoji kompromis.
M. D.
