Gotovo da nema kuće u kojoj se nekad nije nalazila saksija aloe vere. Ta mesnata biljka, pomalo čudnog izgleda, vekovima važi za prirodnu prvu pomoć – i to s razlogom. Zapisi o njenoj upotrebi postoje još u starom Egiptu, gde su je nazivali „biljkom besmrtnosti“, dok je danas potvrđena kao jedan od najpoznatijih prirodnih saveznika kože i digestivnog sistema.
Gel koji se nalazi u njenim listovima bogat je vitaminima A, C i E, enzimima i aminokiselinama. Upravo zato se aloe vera najčešće koristi kod opekotina, iritacija kože, ujeda insekata i sitnih rana. Mnogi dermatološki preparati i danas se oslanjaju na njen umirujući efekat, jer hladi, hidrira i podstiče regeneraciju kože. Nije slučajno ni što se često preporučuje posle sunčanja – ublažava crvenilo i zatezanje gotovo trenutno.
U poslednjih nekoliko godina ponovo je popularna i kao napitak. Sok od aloe vere se, prema dostupnim istraživanjima, povezuje sa boljim varenjem, smanjenjem nadutosti i podrškom imunitetu. Ipak, stručnjaci naglašavaju da se koristi umerenо i isključivo provereni preparati, jer sirova biljka nije uvek bezbedna za oralnu upotrebu.
Možda je baš u toj jednostavnosti njena čar: biljka koja ne traži mnogo pažnje, a zauzvrat daje osećaj da priroda još uvek ima rešenje za svakodnevne sitne probleme. Zato aloe vera i dalje stoji na prozorima — tiho, zeleno i spremno da pomogne.
