Kada procenjujemo nečiji ten, čini nam se da gledamo isključivo kožu – njenu teksturu, boju, crvenilo ili nepravilnosti. Novo istraživanje pokazuje da naš vizuelni sistem nije ni približno tako objektivan. Ista fotografija lica može izgledati kao da ima ujednačeniju ili neujednačeniju kožu samo zato što je promenjena boja kose ili pozadine oko glave. Istraživači sa Franklin & Marshall Collegea proučavali su kako kontrast između kože i neposrednog okruženja utiče na percepciju tena. Phys.org je 11. avgusta predstavio rezultate prema kojima tamnija kosa i određene pozadine mogu povećati utisak ujednačenosti kože, iako se nijedan piksel na samom licu nije promenio.
Naš mozak boju nikada ne procenjuje potpuno izolovano. Isti sivi kvadrat može izgledati svetlije na tamnoj pozadini i tamnije na svetloj, što je dobro poznata vizuelna iluzija. Ispostavlja se da sličan princip funkcioniše i kod mnogo složenijeg objekta kao što je ljudsko lice. Kada kosa pravi izraženiji kontrast, male razlike u tonu kože mogu delovati manje uočljivo. Obrnuto, određene kombinacije mogu ih vizuelno naglasiti. Istraživači su sistematski menjali samo okolne karakteristike fotografija dok je samo lice ostajalo isto, pa razlika u oceni ne može da se objasni stvarnim stanjem kože.
Rezultat ima zanimljive posledice za svakodnevni život, fotografiju, šminku i način na koji procenjujemo sopstveni izgled u ogledalu. Promena boje kose može učiniti da čoveku ten odjednom izgleda „bolje“ ili „lošije“, iako se koža nije promenila. Isto važi za boju odeće, zid iza osobe, osvetljenje i kameru mobilnog telefona. Istraživanje sugeriše i da spuštena kosa koja pravi izraženiji okvir oko lica može povećati vizuelni kontrast i time uticati na percepciju ujednačenosti. To ne znači da postoji jedna idealna boja kose za sve – efekat zavisi od tona kože i odnosa boja, a ne od jednostavne formule.
Studija je dobar podsetnik koliko je naš doživljaj izgleda konstruktivan. Mozak ne meri lice kao laboratorijski instrument već neprestano poredi susedne površine i traži kontraste. Zato fotografija napravljena pod drugim svetlom ili ispred drugačijeg zida može promeniti utisak mnogo više nego što očekujemo. U eri filtera, društvenih mreža i aplikacija za uređivanje lica ova činjenica postaje još zanimljivija: nije uvek potrebno digitalno izgladiti kožu da bi ona izgledala drugačije. Dovoljno je promeniti ono što je okružuje. Ono što vidimo kao „zdraviji“ ili „ujednačeniji“ ten zato nije samo osobina kože – deo tog utiska nastaje nekoliko centimetara dalje, u kosi i pozadini koju mozak koristi kao okvir za čitavo lice.
S.B.
