LONDON – Predsednica Narodne skupštine Sbije Ana Brnabić objavila je autorski tekst u engleskom Telegrafu, koji prenosimo u celosti:
„Da li mala evropska država koja ne prihvata da joj drugi određuju sa kim sme da trguje ili razgovara samim tim mora da bude tajno uključena u nekakve zakulisne političke igre? Upravo ta pretpostavka provlači se kroz nedavno objavljen tekst o Srbiji u ovom listu. Kao predsednica Narodne skupštine Srbije i bivša predsednica Vlade, na stvari gledam drugačije. Moja zemlja jednostavno koristi svoje suvereno pravo da samostalno donosi odluke.
U tom tekstu Srbija je predstavljena kao zemlja koja lebdi negde između Brisela, Vašingtona, Moskve i Pekinga – kao nekakva zlokobna geopolitička anomalija čiji je predsednik, navodno, pronašao način da „ima i jare i pare“.
Stvarnost je daleko manje egzotična.
Srbija se nalazi u srcu Evrope i evropska je zemlja. Evropska unija je naš najveći trgovinski partner, naša privreda duboko je integrisana u evropsko tržište, a evropske kompanije spadaju među najveće investitore u Srbiji. Srbija želi da postane članica EU i nastavlja proces pristupanja. Naše evropske aspiracije ne znače da moramo da prestanemo da trgujemo sa Kinom, da jačamo odnose sa Sjedinjenim Američkim Državama ili da održavamo diplomatske veze sa Rusijom. Srbija je, pre svega, suverena država koja će interese svojih građana uvek stavljati na prvo mesto.
Rezultati takvog pristupa vidljivi su svima. Kada je Aleksandar Vučić došao na vlast, Srbija se suočavala sa visokom nezaposlenošću, nestabilnim javnim finansijama i niskim nivoom investicija. Danas je to sasvim drugačija zemlja. Tokom 2025. godine prosečne zarade realno su porasle za 7,1 odsto, stopa nezaposlenosti iznosila je 8,7 odsto, dok je izvoz porastao za 8,4 odsto.
Podaci same Evropske komisije pokazuju razmere dugoročne transformacije. BDP po glavi stanovnika, meren standardom kupovne moći, porastao je sa 10.712 evra u 2012. godini na procenjenih 20.365 evra u 2025. Srbija je sa 41,2 odsto proseka EU po kupovnoj moći stigla do 51,3 odsto. Za građane Srbije, iza ovih brojki stoje veće plate, više radnih mesta, znatno bolja infrastruktura, nove fabrike i investicije, kao i osetno viši životni standard.
Predstavljanje Srbije kao produžene ruke Kremlja zanemaruje jednu prilično važnu činjenicu: predsednik Ukrajine Volodimir Zelenski boravio je u svojoj prvoj zvaničnoj poseti Srbiji. Predsednik Vučić ga je dočekao, razgovarao sa njim i ponovo naglasio podršku Srbije teritorijalnom integritetu Ukrajine. O ovom istorijskom susretu britanski mediji gotovo da nisu ni izveštavali.
Kada je reč o odnosima Srbije i Kine, dovoljno je uporediti sledeće podatke: godišnja trgovinska razmena Velike Britanije sa Kinom vredi više od 100 milijardi funti, dok razmena Srbije sa Kinom iznosi manje od 8,5 milijardi evra. Pa ipak, kada London trguje sa Pekingom, to se smatra normalnom trgovinom, dok se naša saradnja predstavlja kao dokaz nekakvog zlokobnog kineskog „uporišta“ koje preti Evropi.
Činjenica je jednostavna: pozdravljamo investicije koje otvaraju radna mesta i jačaju proizvodne kapacitete Srbije, bez obzira na to da li dolaze iz Kine, Evropske unije, Sjedinjenih Američkih Država, Indije, Japana ili zemalja Zaliva.
Zamera nam se i to što Brisel navodno nije uspeo da ostvari dovoljan politički uticaj na Beograd. Ali zašto bi ekonomska međuzavisnost podrazumevala političku poslušnost? U svetu koji postaje sve fragmentiraniji, strateška autonomija je od suštinskog značaja za male i srednje države. Srbija iz gorkog iskustva zna šta se dešava kada velike sile, selektivno se pozivajući na principe, u njeno ime donose dalekosežne odluke. Pamtimo 1999. godinu, kada su NATO bombe padale na Beograd i druge gradove Srbije bez mandata Saveta bezbednosti UN. Ta istorija utiče na način na koji građani Srbije posmatraju svet. Ali Srbija nije dozvolila da ostane zarobljena u prošlosti. Izgradili smo partnerstva širom sveta, ostajući istovremeno nedvosmisleno evropska zemlja.
Srbija ima političke probleme, kao i svaka druga zemlja. Građani Srbije protestovali su i kritikovali vlast. To je demokratija. Na zahteve onih koji protestuju moramo da odgovorimo, baš kao što moramo da uvažimo i stavove i zabrinutost onih koji u protestima nisu učestvovali.
I pristalice i protivnici vlasti u Srbiji, kako u zemlji tako i u inostranstvu, mogu da se slože oko jedne stvari: Aleksandar Vučić postao je dominantna figura srpske politike. Razlog za to je što veliki deo biračkog tela veruje da Srbija danas živi bolje nego ranije. Oni vide puteve, železnice, fabrike, strane investicije i veće plate. Ponosni su na zemlju koja je ekonomski snažnija, samouverenija i sposobnija da deluje u skladu sa sopstvenim nacionalnim interesima. Za njih, to je nezavisnost.
Srbija nije ničiji pion. Ona je samouverena, stabilna i prosperitetna evropska demokratija. Odlučni smo da postanemo članica Evropske unije – i nameravamo da to učinimo kao suverena država koja sama bira svoj put„, zaključuje Brnabić.
