Trodnevni parlamentarni izbori u Rusiji počeli su danas i trajaće do 20. septembra, a prvi put od početka rata u Ukrajini glasanje za Državnu dumu organizovano je i na teritorijama Donjecke i Luganske oblasti, kao i u Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti, koje je Rusija 2022. proglasila delom svoje teritorije, što Ukrajina i veliki deo međunarodne zajednice ne priznaju.
Prema odluci Centralne izborne komisije Rusije, izbori za poslanike Državne dume devetog saziva održavaju se od 18. do 20. septembra. Glasanje se odvija uz pojačane bezbednosne mere, posebno na područjima pogođenim ratnim dejstvima.
Na različitim nivoima vlasti tokom ovog izbornog ciklusa bira se oko 20.700 poslaničkih mandata i rukovodećih funkcija. Sama Državna duma ima 450 poslanika, od kojih se 225 bira po federalnom izbornom okrugu, prema stranačkim listama, dok se preostalih 225 bira u jednomandatnim izbornim jedinicama.
Na izborima za Državnu dumu učestvuje 10 političkih stranaka: Jedinstvena Rusija, LDPR, Partija direktne demokratije, Zeleni, Pravedna Rusija, Rodina, Komunistička partija Ruske Federacije, Partija penzionera, Komunisti Rusije i Novi ljudi.
Paralelno sa parlamentarnim izborima održavaju se i izbori na regionalnom i lokalnom nivou. U 11 subjekata Ruske Federacije biraju se čelnici regiona, dok se u još 39 regiona biraju članovi regionalnih zakonodavnih tela. U administrativnim centrima 10 subjekata biraće se i predstavnička tela lokalnih vlasti.
Ruski predsednik Vladimir Putin uoči izbora pozvao je građane da iskoriste svoje ustavno pravo i glasaju, ističući da se izbori održavaju u uslovima rata u Ukrajini.
„Ovako velika kampanja održava se u uslovima Specijalne vojne operacije. Stanovnici Donbasa i Novorusije prvi put posle ponovnog ujedinjenja sa Rusijom biraće poslanike Državne dume“, rekao je Putin, navodeći da očekuje aktivno učešće građana, uključujući pripadnike vojske.
Putin je ocenio i da će rezultati izbora pokazati jedinstvo ruskog društva i pozvao građane da donesu, kako je rekao, promišljenu i odgovornu odluku.
Centralna izborna komisija najavila je pojačane mere bezbednosti tokom glasanja. Među novinama je i angažovanje osoba zaduženih za evakuaciju i reagovanje u slučaju mogućih incidenata na biračkim mestima.
Pravo glasa, prema podacima CIK-a, ima više od 111 miliona birača. Za ruske državljane koji se nalaze u inostranstvu biće otvorena 333 biračka mesta u 152 zemlje.
Elektronsko glasanje omogućeno je u 32 regiona, uz poseban sistem elektronskog glasanja u Moskvi. Prema navodima predsednice CIK-a Ele Pamfilove, za ovu mogućnost prijavilo se više od četiri miliona birača.
U izborima učestvuju i pripadnici ruskih oružanih snaga, a omogućeno je i glasanje ruskih kosmonauta koji se nalaze na Međunarodnoj svemirskoj stanici.
Posebnu pažnju privlači organizovanje izbora u Donjeckoj, Luganskoj, Zaporoškoj i Hersonskoj oblasti. Ruske vlasti te teritorije smatraju delom Ruske Federacije, dok Ukrajina i većina međunarodne zajednice njihovu aneksiju ne priznaju. Ruska CIK je u junu zvanično odlučila da se na tim teritorijama održe izbori za poslanike Državne dume.
Ovo su prvi parlamentarni izbori u Rusiji od početka pune invazije na Ukrajinu u februaru 2022. godine. Izborni proces odvija se u ratnim uslovima, uz pojačane bezbednosne mere i ograničenu političku konkurenciju, što je predmet kritika pojedinih opozicionih i međunarodnih aktera.
E.M.
