HAVANA – Kubanska vlada uputila je najoštriju diplomatsku i političku osudu Sjedinjenim Američkim Državama, označivši najnoviju američku optužnicu protiv bivšeg predsednika Kube Raula Kastra (94) kao „podao i sramotan akt političke provokacije“. U zvaničnom saopštenju revolucionarne vlade, koje je objavljeno na internetu i u celosti pročitano u udarnim terminima državne televizije, ističe se da zvanični Vašington svesno i zlonamerno „izvrće istorijske činjenice“ o obaranju dva civilna aviona 1996. godine.
Kako prenosi američka mreža CNN, Havana podseća svetsku javnost da je odluka o presretanju i obaranju letelica doneta kao krajnja mera odbrane suvereniteta, i to tek nakon što je administracija u Vašingtonu godinama uporno ignorisala brojne zvanične pritužbe Kube zbog sistematskog i namernog narušavanja njenog vazdušnog prostora.
Havana optužuje: Vašington sprovodi „kolektivno kažnjavanje“
Kubanske vlasti nisu štedele reči, optuživši SAD za ekstremno licemerje i podsećajući na sopstvene krvave tragove američke vojske širom svetskih mora:
Cinizam bez presedana: „Veoma je cinično što ovu optužbu protiv istorijskog lidera Kube iznosi upravo ona vlada koja je brutalnom primenom nesrazmerne vojne sile ubila skoro 200 ljudi i uništila 57 plovila u međunarodnim vodama Kariba i Pacifika – dakle na hiljade milja daleko od američke teritorije“, navodi se u saopštenju kubanske vlade.
Izgovor za dodatne sankcije: Havana tvrdi da pravno fingiranje ovog slučaja starog tri decenije nema nikakve veze sa pravdom, već predstavlja providan pokušaj Bele kuće da pred međunarodnom javnošću opravda nastavak surovog ekonomskog embarga i „kolektivno kažnjavanje čitavog kubanskog naroda“.
Pravni manevar Vašingtona: Tod Blanš tvrdi da je Kastro izdao naređenje
Sa druge strane, vršilac dužnosti državnog tužioca SAD, Tod Blanš, pompezno je obrazložio optužnicu koja tereti Raula Kastra za „zaveru za ubistvo američkih državljana“. Američko tužilaštvo insistira na sledećim tačkama:
Direktna komandna odgovornost: Blanš tvrdi da postoje dokazi da je upravo Kastro, koji je 1996. godine obavljao funkciju ministra odbrane Kube, lično izdao direktno naređenje vojnim pilotima da raketiraju letelice.
Pitanje vazdušnog prostora: U optužnici se potencira tvrdnja da su se avioni u trenutku lansiranja raketa nalazili u međunarodnom, a ne u kubanskom vazdušnom prostoru.
Podsećanje na incident: Ko su bili „Braća za spasavanje“?
Slučaj koji preti da potpuno zapali odnose dve zemlje datira iz februara 1996. godine. Tada su tri mala civilna aviona poletela sa aerodroma u blizini Majamija na Floridi.
Hronologija sukoba: Let je organizovala radikalna kubanska iseljenička organizacija „Braća za spasavanje“ (Brothers to the Rescue). Zvanični cilj grupe bio je osmatranje i potraga za takozvanim „balserosima“ – osobama koje su na improvizovanim splavovima i plovilima pokušavale da prebegnu sa Kube u SAD. Međutim, Havana je ovu grupu opravdano tretirala kao subverzivnu organizaciju koja je redovno narušavala bezbednosne zone ostrva. Kubanski lovci presreli su formaciju i oborili dva od tri aviona, pri čemu je poginulo ukupno četvoro ljudi, od čega trojica sa američkim državljanstvom.
Oštra reakcija Havane i direktno optuživanje Vašingtona za ratne zločine na Karibima i Pacifiku podižu ulog u ovoj najnovijoj diplomatskoj krizi u 2026. godini. Za Kubu je udar na 94-godišnjeg Raula Kastra crvena linija i napad na tekovine revolucije, dok za SAD ovaj proces služi kao unutrašnjopolitički poen u jeku predizbornih prestrojavanja na Floridi. S obzirom na to da je optužnica podignuta paralelno sa slanjem nuklearnog nosača aviona USS „Nimic“ u Karipsko more, jasno je da prisustvujemo koordinisanom pokušaju Amerike da silom redefiniše odnose na ostrvu, što bi Kubu moglo naterati da još čvršće potraži vojni i ekonomski oslonac u Moskvi i Pekingu.
M. D.
