Nacionalna strategija privrednog razvoja Srbije do 2035. godine, vredna više od 40 milijardi evra, predstavlja sveobuhvatan plan modernizacije ekonomije koji objedinjuje velika infrastrukturna ulaganja i ubrzanu tehnološku transformaciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji, izjavio je predsednik Privredne komore Srbije Marko Čadež.
Kako je Čadež rekao za RTS, strategija ne podrazumeva samo izgradnju puteva, železnica, bolnica i komunalne infrastrukture, već i snažno ulaganje u digitalnu infrastrukturu, data centre, superkompjutere i razvoj veštačke inteligencije.
Prema njegovim rečima, planirani projekti treba da omoguće dugoročan privredni rast i veću otpornost ekonomije na globalne poremećaje.
On je ocenio da su odluke Vlade Srbije u aktuelnim međunarodnim okolnostima usmerene na očuvanje stabilnosti privrede i zaštitu građana, ističući da su prethodnih meseci obezbeđene značajne zalihe energenata kako bi se ublažili prvi udari potencijalne energetske krize.
Digitalna transformacija u usponu
Čadež je ukazao da je Srbija poslednjih godina ostvarila značajan napredak u digitalnoj transformaciji zahvaljujući investicijama u IT sektor, superkompjutere i razvoj data centara.
„Danas u Srbiji radi više od 120.000 IT stručnjaka, a izvoz softvera dostigao je gotovo četiri milijarde evra godišnje. To su rezultati koji Srbiji omogućavaju da se pripremi za novu tehnološku revoluciju zasnovanu na veštačkoj inteligenciji“, rekao je on.
Jedan od ključnih projekata u okviru strategije, kako je naveo, jeste razvoj nacionalnog velikog jezičkog modela (LLM) za veštačku inteligenciju, koji bi radio na domaćoj infrastrukturi i koristio podatke iz Srbije.
„Danas koristimo globalne AI modele koji nisu trenirani na našem jeziku i našim podacima. Nacionalni model omogućiće precizniju primenu veštačke inteligencije u privredi, javnoj upravi, pravosuđu, poljoprivredi i obrazovanju“, objasnio je Čadež.
On je dodao da takva platforma predstavlja svojevrsni „digitalni autoput“ na koji se mogu povezati kompanije, institucije i istraživački centri, stvarajući nove proizvode i dodatnu vrednost u ekonomiji.
Domaći AI do EXPO-a
Plan je da prvi nacionalni model veštačke inteligencije bude predstavljen do međunarodne izložbe EXPO 2027 u Beogradu, dok će se njegovi sektorski moduli naknadno razvijati.
Čadež je naglasio da primena veštačke inteligencije može značajno povećati produktivnost u ključnim sektorima, posebno u poljoprivredi i industriji.
„Ako koristimo domaće podatke o klimatskim uslovima, sortama i proizvodnji, veštačka inteligencija može analizirati iskustva i proizvodne procese, praviti precizne prognoze i pomoći poljoprivrednicima da povećaju prinose i do 30 odsto, uz značajne uštede“, rekao je on.
Prema njegovim rečima, digitalna infrastruktura postaje i važan faktor za privlačenje stranih investicija, jer investitori danas traže ne samo razvijenu fizičku infrastrukturu, već i tehnološke kapacitete koji omogućavaju optimizaciju proizvodnje i razvoj inovacija.
On je podsetio da Srbija već raspolaže značajnim resursima, uključujući data centar, dva superkompjutera i razvijenu IT industriju, pri čemu je softver postao jedan od najvažnijih izvoznih proizvoda zemlje.
Obrazovanje u korak sa razvojem veštačke inteligencije
Razvoj veštačke inteligencije, kako je dodao, zahtevaće i promene u obrazovnom sistemu, kao i dodatne programe obuke za zaposlene.
Privredna komora Srbije već organizuje besplatne kurseve o primeni AI alata u privredi, a do sada je više od 7.000 ljudi prošlo obuke.
„Interesovanje je ogromno i moramo dodatno da proširimo programe edukacije širom Srbije“, rekao je Čadež.
Govoreći o ekonomskom značaju međunarodne izložbe EXPO 2027, on je ocenio da će taj događaj dodatno ojačati poziciju Srbije kao regionalnog i međunarodnog poslovnog centra.
„EXPO nije samo izložba, već platforma koja može da pretvori Beograd i Srbiju u globalno mesto susreta biznisa, investicija i novih partnerstava“, rekao je Čadež.
On je dodao da je jedan od dugoročnih ciljeva strategije i integracija Srbije u evropski ekonomski prostor.
„Region Zapadnog Balkana treba da bude deo ekonomske strukture Evropske unije i da posluje po istim pravilima kao države članice, uz pristup jedinstvenom tržištu i pre punopravnog članstva“, ocenio je Čadež.
