Vlada Srbije uputila je Skupštini Predlog Zakona o trgovačkim praksama za određene vrste proizvoda, kojim se prvi put sistemski uređuju odnosi između dobavljača i trgovinskih lanaca, ograničavaju skriveni troškovi i uvode jasnija pravila za formiranje cena i rokove plaćanja.
Predloženi zakon ima za cilj unapređenje funkcionisanja unutrašnjeg tržišta i stvaranje transparentnijeg sistema formiranja cena, a donosi i niz novina koje bi trebalo da ojačaju poziciju proizvođača u odnosu na velike trgovinske lance.
Za razliku od sličnih propisa u Evropskoj uniji koji se uglavnom odnose na prehrambene proizvode, srpski zakon obuhvata širi spektar robe – od poljoprivrednih proizvoda poput voća, mesa i mleka, preko đubriva i semena, do kućne hemije i kozmetike.
„Totalni rabat“ maksimalno 10 odsto
Jedna od najvažnijih novina jeste ograničenje takozvanog „totalnog rabata“ na maksimalno 10 odsto vrednosti isporučene robe na godišnjem nivou. U taj limit ulaze sve naknade koje trgovci naplaćuju dobavljačima, poput naknada za uvrštavanje proizvoda u asortiman, marketinga, pozicioniranja na policama i različitih bonusa koji su do sada često predstavljali „sivu zonu“ poslovanja.
Iz ovog limita izuzeti su logistički popusti do tri odsto, troškovi kala i oštećenja do jedan odsto, kao i promotivni popusti koji se u potpunosti prenose na krajnjeg potrošača kroz akcijske cene.
Predlog zakona uvodi i obavezu da trgovci dobavljačima kvartalno dostavljaju izveštaj o svim naplaćenim uslugama, dok Komisija za zaštitu konkurencije dobija ovlašćenja da kontroliše da li ukupna davanja prelaze dozvoljeni limit.
Ugovori se moraju poštovati
Poseban deo zakona odnosi se na definisanje nepoštenih trgovačkih praksi. Takozvana „crna lista“ zabranjuje, između ostalog, jednostrane izmene ugovora, otkazivanje narudžbina kvarljive robe u kratkom roku, naplatu usluga koje nisu povezane sa prodajom proizvoda, kao i pretnje uklanjanjem proizvoda sa polica ukoliko dobavljač prijavi nepravilnosti.
Postoji i „siva lista“ praksi koje su dozvoljene samo ako su jasno definisane ugovorom pre početka saradnje, poput povraćaja neprodate robe, marketinških kampanja ili posebnog pozicioniranja proizvoda u prodavnicama.
Zakon dodatno pooštrava rokove plaćanja – za kvarljivu robu maksimalni rok je 30 dana, a za ostale proizvode do 60 dana, pri čemu rok počinje da teče od dana isporuke, a ne od momenta odobrenja fakture.
Nema „časna reč“, sve se pečatira i potpisuje
Poseban naglasak stavljen je i na obavezno pisano ugovaranje svih uslova saradnje, čime se ukida praksa usmenih dogovora i naknadnih promena uslova.
Kontrolu primene zakona sprovodiće Komisija za zaštitu konkurencije, a predviđene su i znatno strože kazne. One mogu iznositi do 0,2 odsto ukupnog godišnjeg prihoda trgovca ostvarenog u Srbiji, uz dodatne dnevne penale ukoliko se naložene mere ne sprovedu.
Novina je i uvođenje nagrada za uzbunjivače – fizička lica koja prijave kršenje zakona i dostave dokaze mogu dobiti do pet odsto izrečene novčane kazne.
Predloženi zakon posebno je usmeren na zaštitu slabijeg pregovaračkog partnera, pre svega manjih proizvođača i dobavljača, kako bi se uravnotežili odnosi sa velikim trgovinskim lancima i povećala transparentnost poslovanja na tržištu.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/monticello/ilustracija
