Realni bruto domaći proizvod Srbije u januaru 2026. godine porastao je oko 1,3 odsto u odnosu na isti mesec prošle godine, pokazuje najnoviji bilten Makroekonomske analize i trendovi (MAT), uz ocenu ekonomista da bi privredni rast bio znatno veći da industrijska proizvodnja nije zabeležila pad.
Industrija kočnica privrednog rasta
Prema proceni autora analize, najveći doprinos rastu BDP-a u januaru dali su sektor ostalih usluga, neto porezi i građevinarstvo. Međutim, industrija je imala najsnažniji negativan uticaj na ukupna privredna kretanja i smanjila rast za oko 1,7 procentnih poena.
Ekonomisti navode da bi privreda Srbije verovatno ostvarila rast veći od tri odsto da je industrijska proizvodnja zadržala prošlogodišnji nivo. Kao jedan od ključnih razloga slabijih rezultata navodi se otežan rad Rafinerije nafte u Pančevu, koji je značajno uticao na industrijski sektor.
Istovremeno, slabiji rezultati industrije nisu specifični samo za Srbiju. Proizvodni sektor u većem delu Evrope i dalje beleži spor oporavak. Indeks menadžera nabavke (PMI) u proizvodnji u Evropskoj uniji u januaru 2026. iznosio je 49,5 poena, u Nemačkoj 49,1, a u Italiji 48,1, što ukazuje na nastavak kontrakcije u sektoru.
Rast maloprodaje i potrošnje
S druge strane, Srbija je i početkom 2026. zadržala visoku dinamiku rasta potrošnje. Prema podacima Evrostata, realni promet u maloprodaji povećan je za 5,5 odsto na godišnjem nivou.
Ekonomisti ocenjuju da rast potrošnje podstiču povećanje plata i penzija, kao i rast raspoloživog dohotka stanovništva. Dodatni podsticaj dolazi i od povoljnijih kreditnih uslova.
Krajem 2025. godine u Srbiji je dostignut i dugoročni cilj prosečne neto zarade od oko 1.000 evra, što je dodatno ojačalo kupovnu moć građana.
Inflacija nastavila da usporava
Inflatorni pritisci nastavili su da slabe početkom godine. Međugodišnja inflacija u januaru 2026. iznosila je 2,4 odsto, dok je mesečni rast potrošačkih cena bio 0,3 odsto.
Od ove godine u obračunu indeksa potrošačkih cena primenjuje se i nova klasifikacija individualne potrošnje po nameni (ECOICOP verzija 2), koju koriste Republički zavod za statistiku i Evrostat, dok osnovna metodologija obračuna ostaje nepromenjena.
Prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, inflacija u Srbiji iznosila je 2,7 odsto, što je iznad proseka Evropske unije od dva odsto i evrozone od 1,7 procenata. Višu inflaciju od Srbije u januaru je imalo sedam članica EU, među kojima su Rumunija, Slovačka, Estonija i Hrvatska.
Prepolovljen priliv stranih investicija
Bilten MAT ukazuje i na značajan pad stranih direktnih investicija tokom 2025. godine. Neto priliv investicija iznosio je 2,28 milijardi evra, što je oko 50 odsto manje nego godinu ranije.
Ukupan priliv stranih ulaganja bio je 3,48 milijardi evra, dok je odliv investicija domaćih kompanija u inostranstvo povećan na oko 1,2 milijarde evra.
U strukturi investicija i dalje dominiraju vlasnička ulaganja, uključujući reinvestiranu dobit, koja čine oko 69 odsto ukupnog priliva. Ekonomisti ocenjuju da je veći udeo ovih ulaganja povoljan jer kamate na međukompanijske kredite predstavljaju trošak za privredu i ne ulaze u poresku osnovicu, za razliku od dividendi.
Uprkos slabijim rezultatima industrije, analitičari ocenjuju da stabilna potrošnja, rast zarada i niska inflacija trenutno predstavljaju ključne faktore koji održavaju privrednu aktivnost Srbije na početku 2026. godine.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/ Andrey_Popov, ilustracija
