Predsednik Uprave Agencije za ugljovodonike Marijan Krpan izjavio je da je Vlada Hrvatske brzo reagovala na nagli rast cena nafte i naftnih derivata i ublažila prvi cenovni šok na tržištu, naglasivši da zemlja raspolaže dovoljnim strateškim rezervama energenata.
Skok cena na tržištu derivata
Krpan je u centralnom Dnevniku Hrvatske radiotelevizije naveo da je nagli rast cena sirove nafte i derivata na svetskom tržištu zahtevao brzu reakciju države.
Kako je objasnio, posebno je značajan skok cena dizela na mediteranskom tržištu, koje predstavlja ključni referentni parametar za formiranje cena goriva u regionu.
Cena dizela porasla je sa oko 750 dolara po toni na približno 1.120 dolara, što bi, prema njegovim rečima, dovelo do znatnog poskupljenja goriva da Vlada nije intervenisala.
On je dodao da bi, bez državnih mera, cena goriva mogla porasti za oko 24 centa po litru.
Država se odrekla dela akciza
Krpan je istakao da je Vlada donela niz mera kojima je ublažen prvi talas poskupljenja, uključujući i smanjenje dela akciza na gorivo.
Kada je reč o dizelu, država se odrekla oko 0,02 evra po litru kroz smanjenje akciza. Prema njegovim rečima, postoji mogućnost dodatnih intervencija ukoliko cene nafte nastave da rastu, piše Jutarnji list.
On je naveo da Vlada i dalje ima prostor za delovanje kroz akcize, premije i bio-naknadu, a nova uredba o ograničenju cena derivata biće razmatrana za dve nedelje, u zavisnosti od kretanja na tržištu.
Hormuški moreuz ključan za globalno tržište
Krpan je naglasio da je rast cena delimično povezan sa tenzijama na Bliskom istoku, posebno zbog značaja Hormuškog moreuza za globalnu trgovinu naftom.
Kroz taj pomorski prolaz svakodnevno prolazi oko 20 miliona barela nafte, odnosno približno petina ukupne svetske trgovine naftom, koja iznosi oko 103 do 104 miliona barela dnevno.
Ipak, prema njegovim rečima, Evropa i Hrvatska nisu direktno pogođene prekidima snabdevanja jer nafta za domaće tržište dolazi iz drugih regiona.
Hrvatska sirovu naftu uvozi iz Azerbejdžana, Kazahstana, kao i iz afričkih zemalja poput Libije i Nigerije, dok se naftni derivati uglavnom nabavljaju sa tržišta Evropske unije.
Moguće korišćenje strateških rezervi
Krpan je podsetio da postoji međunarodni mehanizam koji omogućava korišćenje strateških rezervi nafte u kriznim situacijama.
Svaka država članica Evropske unije obavezna je da ima zalihe koje pokrivaju najmanje 61 dan potrošnje ili 90 dana neto uvoza, u zavisnosti od toga koji je broj veći.
Hrvatska raspolaže rezervama koje pokrivaju oko 90 dana potrošnje, odnosno približno tri meseca, što uključuje i sirovu naftu i naftne derivate.
Ukoliko bi se poremećaji na tržištu nastavili, moguće je da Međunarodna agencija za energiju i zemlje G7 donesu odluku o delimičnom oslobađanju strateških rezervi kako bi se stabilizovalo tržište.
Najviše profitiraju velike naftne kompanije
Govoreći o tome ko ima najveću korist od visokih cena nafte, Krpan je rekao da u takvim situacijama najviše profitiraju kompanije koje kontrolišu nalazišta i rezerve nafte.
Kako je naveo, reč je pre svega o velikim međunarodnim naftnim kompanijama koje imaju direktan pristup proizvodnji i upravljaju najvećim svetskim ležištima energenata.
M. T.
Foto: Tanjug/Shutterstock.com/Mmaxer/ilustracija
