U antičkom svetu boje nisu bile samo ukras. One su govorile o moći, bogatstvu, statusu i pripadnosti. Smithsonian Magazine danas piše o otkriću tragova tirskog purpura u rimskim kovčezima iz Jorka, u Engleskoj, gde su arheolozi pronašli ovu dragocenu boju u tkanini povezanoj sa sahranom dve bebe. Tirski purpur, dobijan mukotrpnim procesom iz morskih puževa, nekada je vredeo više od zlata.
Ova vest je istovremeno lepa i potresna. S jedne strane, govori o luksuzu antičkog sveta, o boji koju su nosili vladari, crkveni velikodostojnici i najbogatiji slojevi društva. S druge strane, nalazi se u dečjim grobovima, što otvara mnogo intimnije pitanje: šta je jedna porodica želela da poruči poslednjim ispraćajem svog deteta?
Smithsonian navodi da je u rimskom svetu javno žaljenje za vrlo malom decom bilo ređe nego za odraslima, posebno zbog visoke smrtnosti beba, pa ovakav nalaz govori o izuzetnoj pažnji i vrednosti koju je porodica dala sahrani. Upravo zato ova priča prevazilazi arheologiju. Ona pokazuje da je ljubav prema detetu, čak i pre skoro dve hiljade godina, mogla biti izražena najdragocenijim materijalom koji je porodica mogla da zamisli.
Tirski purpur je fascinantan i sam po sebi. Za malu količinu boje bilo je potrebno mnogo morskih puževa, znanje, vreme i rad. Boja je bila postojana, duboka i retka. Zbog toga je postala simbol vlasti, a ne samo lepote. Kada se takva boja nađe u grobu deteta, ona govori da je neko želeo da poslednji čin bude izuzetan.
Za čitaoce ova vest ima poseban šarm jer pokazuje kako arheologija ne otkriva samo zidove, novac i oružje. Ponekad otkrije nežnost. Jedan trag pigmenta može reći više o porodici nego cela kamena građevina. Boja, koja je preživela vekove u tragovima, postaje mala poruka iz prošlosti: neko je voleo, tugovao i želeo da ispraćaj bude dostojan.
S.B.
