Mali stanovi često se opisuju kroz problem: nema mesta, nema ostave, nema širine, nema privatnosti. Ali Architectural Digest danas donosi priču o stanu od svega 355 kvadratnih stopa u Briselu, koji pokazuje da mali prostor ne mora biti hladan ni skučen ako se osmisli pažljivo. Stan se nalazi u živom, kulturno bogatom kvartu Matongé, a arhitektkinja Luisa Grasso uredila ga je kroz roze-sive elemente, drvene panele inspirisane sedamdesetim i imitaciju terakota pločica.
Najzanimljivije je što ovaj enterijer ne beži od boje. Mnogi mali stanovi se automatski okreću beloj boji, kao da je jedini način da prostor izgleda veće to da izgubi karakter. Ovde je urađeno suprotno: roze, siva, drvo, talasaste površine i topla tekstura stvaraju osećaj pažljivo režirane kutije, malog utočišta usred gradske gužve.
Architectural Digest navodi da je prostor smešten u gusto naseljenom i kulturno raznovrsnom kraju, blizu evropskih institucija i Kraljevske palate, ali da je cilj bio stvoriti miran enterijer uprkos živom okruženju spolja. To je lekcija koja se može lako preneti i na naše gradove. Stan ne mora da bude velik da bi bio prijatan, ali mora imati jasnu ideju.
Za čitaoce u Srbiji, gde mnogi žive u garsonjerama, manjim stanovima ili stanovima stare gradnje, ova priča može biti korisna. Mali prostor traži pametno skladištenje, višenamenske komade, svetlo, dobar raspored i hrabrost da se ne odustane od lepote. Nije svaki kvadrat isti. Jedan dobro zamišljen zid može vredeti više od praznog prostora bez namene.
Najlepše u ovom briselskom primeru jeste što ne pokušava da sakrije da je mali. On od male površine pravi stil. To je razlika između stana koji se izvinjava zbog svoje veličine i stana koji kaže: “Ovoliko me ima, ali sve je na svom mestu.”
S.B.
