Dok se fudbalska planeta priprema za najveći spektakl u istoriji, Mundijal 2026. godine u SAD, Meksiku i Kanadi, u centru pažnje nisu taktike trenera, već nezapamćen udar na džepove navijača koji je podelio svetsku javnost.
Sukob ideologija na relaciji teren–fotelja dobio je svoj novi čin. Nakon što je Pep Gvardiola javno iskazao nerazumevanje za politiku cena, nazvavši ih nerazumnim za običnog čoveka, odgovor je stigao direktno sa vrha. Predsednik FIFA, Đani Infantino, stao je u odbranu cenovnika koji finale u Njujorku vrednuje astronomskih 11.000 dolara (u zvaničnoj prodaji), dok preprodavci traže i do dva miliona. Njegov pokušaj da situaciju relaksira šalom o „ličnom dostavljanju hot-doga i koka-kole“ onome ko plati taj iznos, naišao je na nož kod navijačkih udruženja. Infantino se pravda specifičnošću američkog tržišta zabave, povlačeći paralelu sa cenama koledž fudbala koje ne idu ispod 300 dolara.
Ipak, argumenti FIFA o „sprečavanju špekulanata“ deluju klimavo kada se pogleda rast cena u odnosu na Katar 2022. godine. Najskuplja kategorija za finale skočila je sa 1.600 na 11.000 dolara, što je skok koji tržišna logika teško može da opravda bez epiteta „pohlepa“. Iako FIFA maše cifrom od 500 miliona zahteva za karte, realnost ih demantuje na blagajnama za uvodne mečeve. Utakmica SAD – Paragvaj, gde najjeftinija karta košta 1.120 dolara, još uvek nije rasprodata, što jasno ukazuje da je granica izdržljivosti navijača, čak i na bogatom tlu Severne Amerike, ozbiljno poljuljana.
M.M.
