Troškovi života u Srbiji u septembru su rasli brže nego u proseku Evropske unije i evrozone, pokazuju podaci iz najnovijeg biltena „Makroekonomske analize i trendovi“ (MAT).
Međugodišnja inflacija u Srbiji iznosila je 4,2 odsto, prema harmonizovanom indeksu potrošačkih cena, dok je prosek EU i evrozone bio 3,8 odsto. Razlika je 0,4 procentna poena.
Ipak, Srbija nije bila među državama sa najvišim rastom cena. Devet članica EU imalo je veću inflaciju, a prednjačile su Rumunija sa 6,5 odsto, Litvanija sa 6,1 i Bugarska sa 5,6 odsto.
Više stope od Srbije zabeležene su i na Kipru, u Luksemburgu, Grčkoj, Španiji, Belgiji i Hrvatskoj.
Za domaćinstva je posebno značajno to što se rast cena ne raspoređuje ravnomerno na sve proizvode i usluge. Prema analizi MAT-a, u Srbiji je u septembru međugodišnji rast cena neenergetskih industrijskih proizvoda i usluga bio osetno veći nego u EU i evrozoni. S druge strane, rast cena energije i hrane bio je niži.
Inflacija je u septembru ubrzala i u većem delu EU. U odnosu na avgust, međugodišnja stopa povećana je u 23 članice, dok je samo u Slovačkoj zabeleženo minimalno smanjenje.
Poređenje sa evropskim prosekom daje širu sliku kretanja cena, ali ne znači da građani u svim zemljama osećaju isti pritisak na kućni budžet. Na to utiču struktura potrošnje, visina zarada i udeo osnovnih životnih troškova u ukupnim prihodima domaćinstava.
M. T.
