Dosadašnji model privlačenja stranih investicija u Srbiju sve teže može da se oslanja na jeftinu radnu snagu kao glavnu konkurentsku prednost. Rast prosečnih i minimalnih zarada, uz realno jačanje evra, povećao je troškove poslovanja i promenio računicu kompanija iz radno-intenzivnih delatnosti.
Na to je ukazao Slobodan Minić, član Fiskalnog saveta Republike Srbije, navodeći za RTS da su upravo ti faktori među glavnim razlozima zbog kojih su pojedini investitori napustili Srbiju u prethodnih nekoliko godina.
Prema njegovoj oceni, troškovi rada u tradicionalnim radno-intenzivnim sektorima gotovo su se izjednačili sa nivoima u Centralnoj i Istočnoj Evropi. Zbog toga Srbija više nije toliko povoljna destinacija za kompanije kojima je niska cena rada bila jedan od presudnih razloga za ulaganje.
Na poslovanje pojedinih stranih kompanija uticala je i kriza u evropskoj automobilskoj industriji, koja se prelila na deo domaćeg automobilskog sektora.
Institucije kao važan deo investicione politike
Minić ističe da je potrebno privlačiti investitore koji donose veću dodatu vrednost, uz istovremeno jačanje domaćeg privatnog sektora. Subvencije, prema njegovim rečima, nisu jedini niti dovoljni uslov za razvoj privrede: važni su i kvalitet pravila poslovanja i efikasnost institucija.
Za Srbiju to znači da će u konkurenciji za nove investicije sve veći značaj imati predvidivost poslovnog okruženja, pouzdana primena propisa i administracija koja može da odgovori potrebama privrede.
Jačanje domaćih kompanija posebno je važno jer bi snažniji privatni sektor mogao da smanji zavisnost privrednog rasta od odluka stranih investitora i promena na međunarodnim tržištima.
Promena investicionog modela ne podrazumeva odustajanje od stranog kapitala, već pomeranje fokusa ka projektima koji donose više znanja, tehnologije i produktivnosti. U takvom pristupu, kvalitet investicija postaje jednako važan kao i njihov obim.
M. T.
