U Srbiji je trenutno aktivno 10 požara na otvorenom, a najteža situacija je u Deliblatskoj peščari i na planini Stolovi kod Kraljeva. Ministar unutrašnjih poslova Ivica Dačić izjavio je da za sada nema ugroženih naselja, kuća i domaćinstava, ali da gašenje otežavaju nepristupačan teren i jak vetar.
U Deliblatskoj peščari požar je zahvatio oko 2.000 hektara. Na terenu su i dalje tri žarišta, a ekipe neprekidno dežuraju i rade na sprečavanju širenja vatre. Dačić je naveo da je od juče u Deliblatskoj peščari angažovan i vatrogasno-spasilački brod sa posadom, kako bi se obezbedila voda za gašenje.
Na ovom području angažovano je 296 pripadnika vatrogasno-spasilačkih jedinica sa 73 vozila, četiri kvada, 38 radnih mašina, bazenom, brodom i tri helikoptera.
Prema Dačićevim rečima, naselja u Deliblatskoj peščari su bezbedna, a stanovnicima je odobren povratak. Saobraćaj do Šumarka je ponovo omogućen.
Deliblatska peščara, koja se prostire na oko 35.000 hektara, predstavlja posebno rizično područje kada je reč o šumskim požarima. U proteklim decenijama više puta je bila zahvaćena velikim požarima, a jedan od najvećih izbio je 2007. godine, kada je izgorelo oko 3.800 hektara.
Gašenje sadašnjeg požara dodatno otežava vetar koji menja pravac. Zbog peskovitog i nepristupačnog terena teško se kreću teška vozila i radne mašine, dok vetar može da prenese žar i preko protivpožarnih proseka. U Deliblatskoj peščari napravljeno je oko 67 kilometara proseka, širokih i do 50 metara, kako bi se ograničilo širenje vatre.
Oko 30 odsto površine zahvaćene požarom čine šume, dok ostatak čine nisko rastinje i peščani sprudovi.
Teška situacija je i na planini Stolovi kod Kraljeva, gde je požar zahvatio oko 200 hektara. Teren je izuzetno nepristupačan, sa kamenjem i liticama i bez odgovarajućih prilaznih puteva. Na ovom području angažovana su 43 vatrogasca sa 14 vozila, kvadom i bazenom, kao i po jedan helikopter MUP-a i Vojske Srbije. Ni na Stolovima za sada nema ugroženih objekata, domaćinstava ili infrastrukture.
Požar u okolini Bujanovca zahvatio je oko 200 hektara. Gašenje dodatno komplikuje činjenica da se deo područja nalazi u Kopnenoj zoni bezbednosti, gde postoji opasnost od neeksplodiranih minsko-eksplozivnih sredstava zaostalih iz ranijih sukoba. Zbog toga je teren rizičan i za kretanje vatrogasaca i za angažovanje helikoptera. Ni u ovom slučaju nema ugroženih ljudi i domaćinstava.
U mestu Gornji Brestovac, na području opštine Bojnik, požar je zahvatio oko 100 hektara, ali je situacija pod kontrolom i očekuje se njegova lokalizacija.
Dačić je naveo da je od 5. avgusta u Srbiji evidentirano 1.714 vanrednih događaja, od kojih 1.436 požara i eksplozija. U gašenju, pored vatrogasno-spasilačkih jedinica, učestvuju Vojska Srbije, dobrovoljna vatrogasna društva, komunalne službe, Srpsko-ruski humanitarni centar, Gorska služba spasavanja i druge nadležne službe.
Zbog dima koji se poslednjih dana oseća i u Beogradu, Agenciji za zaštitu životne sredine dat je nalog da svakodnevno prati kvalitet vazduha i utvrdi da li požari predstavljaju dodatnu opasnost po njegovo stanje. Prema Dačićevim rečima, u Beogradu za sada nema vanredne situacije.
Pored požara, Srbija se suočava i sa izrazito niskim vodostajem Dunava. Nivo reke porastao je oko 30 centimetara, ali se, zbog izostanka očekivanih padavina, ponovo predviđa njegov pad.
Nizak vodostaj otežava plovidbu Dunavom i predstavlja problem za funkcionisanje sistema Dunav–Tisa–Dunav, od kojeg zavise poljoprivreda, ekosistemi i drugi privredni sistemi. Elektroprivreda za sada funkcioniše normalno, ali sa smanjenim kapacitetom zbog nepovoljnih hidroloških uslova.
Borba protiv požara na otvorenom nastavlja se širom Srbije, dok nadležne službe ostaju na terenu kako bi sprečile širenje vatre na naseljena područja i zaštitile stanovništvo i imovinu.
M. T.
