BEOGRAD – Svake godine, kada se 14. jula nad Parizom začuju svečani zvuci vojnih orkestara, kada Šanzelizeom prođu elitni strojevi francuske vojske, a nebo iznad Trijumfalne kapije obasjaju prepoznatljive boje plavo-belo-crvene trobojke, Francuska i čitav slobodoljubivi svet ne obeležavaju samo običan datum iz prošlosti. Tog dana slavi se istorijski trenutak koji je iz korena promenio tok evropske civilizacije i udario temelje savremenom poimanju ljudskih prava i građanskih sloboda.
Ovaj veličanstveni praznik, koji se u glavnom gradu Francuske svečano proslavlja upravo danas, u utorak, 14. jula 2026. godine, privlači nezapamćenu pažnju svetske javnosti, a posebno građana Srbije, s obzirom na to da na centralnoj tribini u Parizu, kao počasni gost, sedi predsednik Srbije Aleksandar Vučić.
Pad simbola apsolutizma: Kako je srušena kraljevska strahovlada
Sve je počelo tog sudbonosnog 14. jula 1789. godine. Parizom su nedeljama vladali glad, opravdano narodno nezadovoljstvo i strah od kraljevske odmazde, ali i ogromna nada u korenite društvene promene.
Gnevna masa građana, odlučna da se naoruža i pruži otpor ugnjetavanju, krenula je ka Bastilji – masivnoj srednjovekovnoj tvrđavi-zatvoru koja je vekovima služila kao mračni simbol neograničene i apsolutne moći francuskih monarha.
Simbolički trijumf nad tiranijom: Iako se u trenutku napada u samoj tvrđavi nalazio zanemarljivo mali broj zatvorenika (svega sedam), njen pad je imao kolosalnu psihološku i istorijsku težinu.
Kraj jedne epohe: Rušenje masivnih kamenih zidova ove zloglasne tamnice postalo je jasan i neopoziv znak da su se granice između svemoćne krune i obespravljenog naroda zauvek srušile.
Rađanje novog sveta: Sloboda, jednakost, bratstvo
Francuska revolucija, koja je buknula upravo nakon ovog događaja, donela je radikalne promene koje su trajno preoblikovale planetu.
Čuvene reči – „Sloboda, jednakost, bratstvo“ (Liberté, égalité, fraternité) – istovremeno su postale univerzalni politički rečnik i težnja potlačenih naroda širom sveta. Iako je put Francuske u godinama nakon revolucije bio izuzetno trnovit, obeležen krvavim sukobima, unutrašnjim lomovima i čestim promenama režima, duh 14. jula ostao je neuništiv putokaz ka demokratiji.
Danas je Dan Republike Francuske jedan od najvažnijih i najprepoznatljivijih državnih praznika na svetu. Njegov centralni deo predstavlja čuvena vojna parada u Parizu, ceremonija koja svake godine na Jelisejskim poljima okuplja lidere najmoćnijih država sveta, svedočeći o tome da želja za slobodom i promenama nikada ne gubi na svojoj snazi.
M. D.
