„Za Demokratsku stranku njegovo ime ostaje deo našeg identiteta, naše obnove i naše obaveze da nastavimo borbu za Srbiju slobodnih građana, jakih institucija i demokratskih vrednosti. Porodici, prijateljima, poštovaocima i svim demokratama upućujemo najiskrenije saučešće. Neka mu je večna slava“, navodi se u saopštenju Demokratske stranke.
Mićunović je rođen 1930. godine kod Kuršumlije, tokom Drugog svetskog rata živeo je kao izbeglica u Merdaru, a sa 18 godina je, bez optužnice i suđenja, odveden na Goli otok.
Po izlasku iz logora maturirao je, a potom i diplomirao je Filozofiju 1954. godine na Filozofskom fakultetu u Beogradu, nakon čega je jedno vreme radio kao profesor filozofije i psihologije u Kruševcu, a početkom 1960-ih postaje asistent na beogradskom Filozofskom fakultetu na katedri za filozofiju.
Početkom 1975. proteran je sa Univerziteta, gde se vraća nakon 15 godina.
Bio je član mnogih stručnih časopisa, držao je predavanja na univerzitetima u Americi i Nemačkoj, a objavio je pet knjiga i preko 100 naučnih radova.
Političku karijeru je počeo na Filozofskom fakultetu 1968. godine, kao vođa studentskog pokreta i jedan od vođa demonstracija zbog čega je bog toga je bio uhapšen, oduzet mu je pasoš i zabranjeno mu je da predaje na univerzitetu i objavljuje radove u Jugoslaviji.
On je bio i jedan od inicijatora osnivanja prve opozicione, Demokratske stranke, čiji je bio predsednik od 1990. godine.
Na prvim višestranačkim izborima 1990. godine, izabran je za poslanika u Skupštini Srbije, a dve godine kasnije postaje poslanik i u Veću republika Skupštine SR Jugoslavije.
Sa mesta predsednika DS-a smenjen je 1994. godine, a dve godine kasnije
Godine 1996. formira novu političku stranku – Demokratski centar, a početkom 1999. formiranje koalicije DAN koju su činile stranke Demokratski centar, Demokratska alternativa i Nova demokratija.
Krajem 1999. Mićunović je bio jedan od inicijatora ujedinjenja srpskih opozicionih stranaka u jedan blok, što je u januaru 2000. godine, dovelo do stvaranja Demokratske opozicije Srbije (DOS).
Nakon što je DOS pobedio na izborima 2000. godine Mićunović je bio izabran za predsednika Veća građana Skupštine SR Jugoslavije.
Nakon ukidanja Savezne Republike Jugoslavije 2003. godine, izabran je za predsednika Skupštine Srbije i Crne Gore, a iste godine bio je predsednički kandidat DOS-a na neuspelim izborima za predsednika Srbije, gde je u prvom krugu dobio manje glasova od kandidata Srpske radikalne stranke Tomislava Nikolića.
Decembra iste godine, na vanrednim izborima za Skupštinu Srbije, izabran je za poslanika u srpskom parlamentu.
Bio je i poslanik i u Skupštini Srbije i Crne Gore i počasni predsednik Demokratske stranke.
FCD: Odlaskom Mićunovića društvo izgubilo najznačajniju figuru u borbi za demokratiju
Fondacija Centar za demokratiju (FCD) saopštio je da se sa neizmernom tugom i bolom oprašta se od svog osnivača, dugogodišnjeg predsednika Upravnog odbora, mentora i prijatelja Dragoljuba Mićunovića, koji je preminuo danas u Beogradu, kao i da je njegovim odlaskom društvo izgubilo jednu od najznačajnijih figura u borbi za demokratiju, modernu Srbiju i evropske vrednosti.
Kako je navedeno, za FCD Mićunović nije bio samo intelektualni autoritet, već i čovek neiscrpne energije, tople reči i nepokolebljive vere u bolju budućnost.
„U vremenima kriza i društvenih lomova, učio nas je da su dijalog i tolerancija jedini ispravan put, a da odbrana ljudskog dostojanstva i slobode nema alternativu. Njegova posebna strast i posvećenost bili su usmereni ka mladima. Verovao je u njihovu snagu, obrazovao ih, podsticao kritičko mišljenje i otvarao im vrata, duboko uveren da modernu i demokratsku Srbiju mogu izgraditi samo slobodnomisleći ljudi“, navodi se u saopštenju.
Dodaje se da je životni san Mićunovića bio da vidi Srbiju kao ravnopravan deo evropske porodice naroda, kao i da ta vizija ostaje kao zadatak svima u Fondaciji da nastave borbu za vrednosti kojima je posvetio čitav svoj život.
Mesto i vreme komemoracije i sahrane, Dragoljuba Mićunovića, dodaje se, biće naknadno objavljeni.
