Pad popularnosti usledio je nakon izbornog debakla demohrišćana u Saksoniji-Anhaltu, gde je desničarska Alternativa za Nemačku (AfD) ostvarila ubedljivu pobedu, dok je CDU zabeležio istorijski pad podrške.
Novi anketni podaci pokazuju da je AfD sa 29 odsto podrške izbio na prvo mesto na nacionalnom nivou, dok je blok CDU/CSU pao na svega 18 procenata, a lični rejting kancelara Merca na skromnih 14 odsto.
Unutrašnji pritisci, potencijalni naslednici i ustavne prepreke
Iako se u javnosti i unutar stranke sve glasnije pominje mogućnost promene na čelu vlade, ustavno-pravni mehanizmi i politička realnost značajno ograničavaju brzi scenario smene:
Mogući naslednici u vrhu Unije: Kao potencijalni kandidati koji bi mogli da preuzmu kormilo stranke i potencijalno vlade pominju se uticajni pokrajinski premijeri Hendrik Vust (Severna Rajna-Vestfalija) i Boris Rajn (Hesen), kao i lider bavarske CSU Markus Zeder i ministar unutrašnjih poslova Aleksandar Dobrint.
Konstruktivno glasanje o nepoverenju: Formalna smena kancelara u Bundestagu izuzetno je složena. Nemački Osnovni zakon predviđa da poslanici mogu izglasati nepoverenje kancelaru samo pod uslovom da istovremeno izaberu novog predsednika vlade apsolutnom većinom, što je u aktuelnom odnosu snaga i uz tesnu većinu sa SPD-om teško izvodljivo.
Rizik od prevremenih izbora: Ukoliko bi Merc sam zatražio glasanje o poverenju i izgubio ga, predsednik Frank-Valter Štajnmajer mogao bi na njegov predlog raspustiti Bundestag. Međutim, zbog izuzetno visokog rejtinga AfD-a, ni CDU/CSU ni Socijaldemokrate (SPD) trenutno nemaju interes za raspisivanje vanrednih izbora.
M. D.
