Škola obično čuva sveske, klupe, table, stare kabinete i poneku zaboravljenu loptu. Ali jedna škola u Rimu pokazala je da obrazovna zgrada može skrivati mnogo ozbiljniju tajnu. Dovoljno je bilo da đaci zavire tamo gde se dugo nije gledalo i da se otvori priča starija od svih školskih generacija.
Popular Mechanics je pisao o učenicima Liceo Scientifico Cavour u Rimu koji su tokom protesta i boravka u školi došli do zaključane prostorije, a zatim je otkriveno da se ispod nje kriju ostaci drevne rimske kuće. Nalaz je privukao pažnju jer pokazuje koliko istorije može biti doslovno ispod svakodnevnog prostora.
Ova tema je gotovo idealna za Rim, grad u kome je prošlost toliko gusta da ponekad deluje kao da izbija iz svake pukotine. Ali nije samo Rim takav. Svaki stari grad ima svoje slojeve: kuće preko kuća, ulice preko ulica, temelje, keramiku, novac, kanale i tragove života koje nova vremena samo prekriju.
Kod nas se sličan osećaj može imati u Sremskoj Mitrovici, Nišu, Beogradu, Viminacijumu, Petrovaradinu i mnogim mestima gde se istorija ne nalazi samo u muzeju, već i ispod trotoara. Kada se kopa, ne otvara se uvek samo gradilište, nego i pitanje šta sve još ne znamo o prostoru u kome živimo.
Najlepše u rimskoj školskoj priči jeste to što povezuje mlade i arheologiju bez dosadne lekcije. Učenici nisu samo čitali o antičkom Rimu. Njihova škola im je, bukvalno, pokazala Rim ispod nogu.
Možda je to najbolji čas istorije: onaj u kome prošlost ne stoji u udžbeniku, nego se pojavi iza zaključanih vrata.
S.B.
