Izgradnja gasne elektrane kod Niša u saradnji sa kompanijom SOKAR, razvoj novih gasovoda i proširenje elektroenergetskih kapaciteta predstavljaju ključne projekte Srbije u procesu jačanja energetske sigurnosti i regionalnog povezivanja, poručila je ministarka Dubravka Đedović Handanović.
Ministarka rudarstva i energetike Dubravka Đedović Handanović izjavila je u Atini da su sa azerbejdžanskom državnom kompanijom SOKAR usaglašene osnovne odredbe budućeg ugovora za zajedničku izgradnju gasne elektrane kod Niša.
Kako je navela, očekuje se nastavak rada na realizaciji projekta koji je predviđen strateškim energetskim dokumentima Srbije i koji bi trebalo da doprinese većoj sigurnosti snabdevanja električnom energijom.
Sporazum između Vlade Srbije i Vlade Azerbejdžana o izgradnji gasne elektrane potpisan je u februaru ove godine u prisustvu predsednika Srbije Aleksandra Vučića i predsednika Azerbejdžana Ilhama Alijeva.
Planirano je da u projektu učestvuju EPS, Srbijagas i SOKAR, a za realizaciju će biti formirano zajedničko preduzeće. Ranije je razmatrana elektrana snage oko 500 megavata za proizvodnju električne i 150 megavata toplotne energije, dok je rok za završetak projekta planiran do 2030. godine.
Plan da Srbija postane regionalni energetski centar
Govoreći na Samitu o energetskoj tranziciji Istočnog Mediterana i Jugoistočne Evrope u Atini, Đedović Handanović istakla je da Srbija želi da se pozicionira kao regionalni centar za tranzit gasa i električne energije na pravcu jug–sever Evrope.
Prema njenim rečima, država planira ulaganja od dodatnih 1,2 milijarde evra u nove gasne interkonekcije sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kao i u modernizaciju postojećih magistralnih gasovoda.
„Naš cilj je da Srbija ima što više gasnih i elektroenergetskih interkonekcija kako bismo imali veću energetsku sigurnost, ali i značajniju geopolitičku poziciju“, rekla je ministarka.
Dodala je da će ulaganja obuhvatiti pravce od Niša preko Velike Plane i Batajnice do Horgoša, kao i mrežu na istoku zemlje od Mokrina i Banatskog Dvora ka Beogradu i Pančevu.
Kako je navela, cilj je da Srbija dostigne tranzitni kapacitet od 20 do 25 milijardi kubnih metara gasa godišnje.
Novi elektroenergetski koridori i jačanje mreže
Ministarka je istakla da Srbija paralelno ulaže i u elektroenergetske interkonekcije i prenosne kapacitete.
Podsetila je da je deo Transbalkanskog koridora već završen, dok su u toku radovi na novom koridoru od Obrenovca do Bajine Bašte i granice sa Bosnom i Hercegovinom i Crnom Gorom.
U planu je i izgradnja Panonskog koridora, kojim bi bili povećani kapaciteti za prenos električne energije sa Mađarskom.
Đedović Handanović navela je da će završetkom projekta Beogrid ukupni interkonekcioni kapaciteti Srbije biti povećani sa 4.000 na 6.000 megavata.
Spajanje tržišta sa Evropskom unijom
Ministarka je naglasila da je Srbija prva u regionu koja je transponovala regulativu Evropske unije za spajanje tržišta električne energije, ali da proces verifikacije od strane EU traje predugo.
„Tri godine čekanja na spajanje tržišta je previše. To trpi i Evropa i jugoistočna Evropa, ali i Srbija, što se odražava i na cene električne energije“, rekla je ona.
Dodala je da Srbija smatra da tržišta prvo treba povezati, a tek nakon toga uvoditi dodatne takse poput CBAM mehanizma za emisije ugljenika.
Gas, nuklearna energija i novi izvori snabdevanja
Đedović Handanović ocenila je da Srbija mora da diversifikuje izvore i pravce snabdevanja energentima i da ulaže u nove proizvodne kapacitete.
Ukazala je da kvalitet domaćeg uglja opada i da je zbog toga neophodan prelazak na gasne elektrane i razvoj drugih izvora energije.
Ministarka je podsetila i da se Srbija trenutno nalazi u prvoj fazi razvoja programa nuklearne energije.
Govoreći o regionalnom povezivanju, navela je da se Severna Makedonija povezuje sa Grčkom, dok Srbija radi na povezivanju sa Severnom Makedonijom i Rumunijom, kako bi Južni gasni koridor bio dodatno osnažen i omogućio nove izvore snabdevanja gasom iz južnog pravca.
