ĐURIĆ: Za 11 godina prosečna plata povećana više nego duplo, a evo kolika je sada

Novi Sad je izabran da bude mesto iz kojeg će se diktirati svetski IT trendovi, a naši fakulteti su spremno dočekali uvođenje dualnog obrazovanja, što danas utiče na sprečavanje “odliva mozgova” u inostranstvo.

Đurić je, gostujući u emisiji “Signali” na radio-televiziji Vojvodine, rekao da kompanije kao što su Kontinental, Nidek, DMTS i Beri Kalebo utiču da zarade u Novom Sadu rastu.

On napominje da je za 11 godina prosečna zarada u ovom gradu povećana sa 420 evra na 877 evra.

To je povećanje od 109 odsto od 2012. godine. A nisu uzeta u obzir povećanja u javnom sektoru od 12,5 odsto, povećanje od 25 odsto u Vojsci Srbije, kao i povećanje minimalne zarade za 14,1 odsto. Očekujem da će za dva meseca taj prosek biti 950 evra, a projekcija je da 2025. godine Novi Sad ima prosečnu zaradu 1300 evra”, naveo je on.

Đurić dodaje da svega toga ne bi bilo da nema fakulteta, gde se stvaraju kadrovi, gde se stvara znanje, koje sutra stvara i budućnost.

“Zamolili smo rukovodstvo kompanije Kontinental da probamo da razvijemo i južni deo Srbije, da se razvije i Niš. To je strategijski značajno za državu. Tamo sigurno ima mladih koji mogu da doprinesu razvoju njihove kompanije”, kaže on.

Važan dan za Novi Sad, grad koji je bogatiji za jednu megafabriku Kontinentala

Generalni direktor “Kontinental automotiv Srbija” Saša Ćoringa, koji je takođe bio sagovornik u emisiji, rekao je da je otvaranje megafabrike Kontinentala bio važan dan za ovu kompaniju, za Novi Sad, ali i za celu Srbiju.

“Pre pet godina okruženje je bilo drugačije. Postojale su radno intenzivne fabrike, IT sektor u Novom Sadu se razvijao, ali je tada načinio samo prvi korak, postojao je kao autsorsing, što znači da se proizvod odavde radio za inostranstvo. Sada se na naš proizvod stavlja oznaka ‘Made in Serbia” i on se prodaje u celom svetu”, rekao je on.

Ćoringa otkriva da Kontinental nije pokazao sve inovacije, te da se radi na instrument tabli koja bi išla od vrata do vrata vozila i koja će biti još skuplja i sofisticiranija.

On se seća svojih početaka u Rumuniji i kaže da to vidi kao prednost, jer je i ta zemlja prolazila kroz tranziciju.

“Svi su govorili da nije moguće napraviti ovo u Novom Sadu, a stigli smo do 1.000 inženjera u RD centru. Došli smo do toga da transformišemo mentalitet ljudi, ljudi postaju nezavisni i biraju da ostanu da žive i rade u Srbiji”, ističe Ćoringa.

Novi Sad dobija i drugi Naučno-tehnološki park

Dekan Fakulteta tehničkih nauka u Novom Sadu prof. dr Srđan Kolaković istakao je da je FTN još 2006. godine zamislio ovaj Naučno-tehnološki park park, koji sada imamo u Novom Sadu.

“To je osnova dualnog obrazovanja. U istom objektu nalaze se inženjeri, kompanije sa svojim razvojnim centrima, kao i asistenti i profesori, koji zajedno sa studentima, iz svojih laboratorija, teoretska znanja prenose u kompanije”, rekao je on.

Kolaković je otkrio da se FTN nalazi u programu koji je radno nazvan “Naučno-tehnološki park 2”.

“Prvi Naučno-tehnološki park je IT park, a ovaj drugi bi treba da bude park ‘automotive’ industrije. Razgovarali smo sa svim kompanijama koje se nalaze ovde, da idemo u tom pravcu”, rekao je on.

Odbornici Skupštine grada Novog Sada juče su usvojili Plan detaljne regulacije za Naučno-tehnološki park 2, a prof. Dr Kolaković kaže da ni Naučno-tehnološkog parka 1 ne bi bilo da nije bilo sinergije između republike, pokrajine i grada Novog Sada.

“I za ovaj NT park 2 idemo sa našim osnivačem, pokrajinom, razgovaramo i sa republikom, a Novi Sad nam je vrlo brzo omogućio da se izmeni plan detaljne regulacije. Nadamo se da će, zajedno sa pokrajinom, uskoro biti i raspisan tender za projekte. Gledaćemo da novac obezbedimo zajedno sa republikom”, naveo je on.

Država ulaže u univerzitete, a 60 miliona evra već je uloženo u NT parkove u Novom Sadu

Državna sekretarka u Ministarstvu prosvete prof. dr Marijana Dukić Mijatović kaže da je Novi Sad prošao kroz ogromnu transformaciju od 2012. godine, te da se seća da se sa pričom o Kontinentalu krenulo od nule. Od prostora, preko administrativnih radnika, do inženjera.

“Svedoci smo da u Pupinovoj palati danas imamo 1.000 inženjera. Tu je i Naučno-tehnološki park, pa zgrada koja se gradi blizu Master centra. Razvili smo Radnu zonu, a setimo se da 2012. Godine Novi Sad nije imao slobodnog gradskog građevinskog zemljišta. Republika Srbija nam je prenela tih 60 hektara, od koji smo razvili svoju Radnu zonu i tu su sada Lir, DMTS, a sada i Kontinental”, kaže ona.

 

Посмотреть эту публикацию в Instagram

 

Публикация от Милан Ђурић (@milandjuric_gradonacelnik)

Prof. dr Dukić Mijatović ističe da Republika Srbija ima u fokusu kvalitet edukativnog procesa, koji traje od vrtića do univerziteta, te da je želja države da se stavi akcenat na to da budemo rame uz rame sa svim drugim državama.

“Poglavlja za pristupanje Evropskoj uniji broj 25 i 26 za obrazovanje i nauku smo prve i otvorili i privremeno zatvorili. Naši ljudi su i u Horajzon projektima i u Erazmusu. Pod ravnopravnim uslovima možemo da koristimo sredstva EU, naši studenti i nastavnici mogu da fluktuiraju”, objašnjava ona.

Prof. dr Dukić Mijatović napominje da država ulaže u univerzitete, da se u gradnju 14 novih zgrada fakulteta ulaže 100 miliona evra, 50 miliona evra u studentske domove, 3,5 milijarde dinara u boravke studenata u domovima, a da 60 miliona evra već uloženo u NT parkove u Novom Sadu, Beogradu, Nišu i Čačku.

“Insistiramo na primenljivosti obrazovanja, što se vidi kroz taj dualni sistem. Dualni model znači da u njemu učestvuju fakultet, poslodavci i studenti, koji prave zajednički studijski program, gde će pola časova biti na fakultetu, a pola u kompaniji. To j namenjeno upućivanju studenata u tajne zanata i novih tehnologija. To je zaživelo u velikoj meri, imamo 29 akreditovanih studijskih programa. Neko stremi doktorskim studijama, ali dulaci su srce sistema pogona”, zaključuje ona.