Crno-beli su u Valensiji doživeli četvrti uzastopni poraz u Evroligi, drugi otkako je ekipu preuzeo Đoan Penjaroja, iako su pružili ozbiljan i dugotrajan otpor jednom od najkvalitetnijih timova u takmičenju. Domaćin je tek u poslednjoj četvrtini uspeo da slomi otpor šampiona Srbije i stigne do pobede rezultatom 86:73.
Iako se u igri Partizana mogao primetiti napredak u odnosu na prethodne utakmice, naročito u energiji, disciplini i pripremi meča, to i dalje nije bilo dovoljno da se dođe do prekopotrebnog trijumfa. Tim koji je pravljen sa ambicijama pobeda i visokog plasmana sada se suočava sa realnošću u kojoj nakon 19 kola ima čak 13 poraza, pa priča o plej-inu sve više gubi smisao.
U Valensiji je Partizan čak imao i dvocifrenu prednost u ranoj fazi meča. Otvaranje je bilo gotovo idealno – agresivna odbrana, precizan šut i brza reakcija domaćina. Sterling Braun je pogodio dve trojke, Isak Bonga bio izuzetno raspoložen, pa su crno-beli poveli 7:0 i naterali Valensiju na rani tajm-aut. Ipak, domaćin je brzo pronašao ritam i do kraja prve deonice smanjio zaostatak.
Druga četvrtina donela je i jedan od najupečatljivijih momenata – ulazak Džabarija Parkera, koji je prvi put dobio ozbiljniju minutažu kod Penjaroje. Nekadašnji NBA as pogodio je trojku i uneo dodatnu energiju, ali je Valensija, zahvaljujući šutu sa distance, uspela da se vrati u egal. Na poluvremenu je rezultat bio izjednačen (43:43), što je dodatno davalo nadu crno-belima.
Treća deonica protekla je u znaku Isaka Bonge i organizacije igre Nika Kalatesa, ali šut Darijusa Tompsona sa zvukom sirene doneo je prednost Valensiji pred odlučujući period. Taj momenat kao da je psihološki slomio Partizan, koji u završnici nije imao dovoljno snage ni rešenja u napadu.
Poraz u Španiji dodatno komplikuje situaciju, naročito imajući u vidu da Partizan naredne nedelje očekuju izuzetno teška gostovanja Monaku i Barseloni.
