Put rukometne reprezentacije Srbije kao samostalne države neraskidivo je vezan za jug zemlje i kultnu halu „Čair“, koja je tokom proteklih 19 godina postala pravi bastion i garant uspeha nacionalnog tima.
Sve je počelo davne 2007. godine, u momentu kada je srpski rukomet tražio novi identitet pod zastavom samostalne države. Taj 20. januar ostao je upisan zlatnim slovima u novijoj istoriji našeg sporta – pretkvalifikacije za Evropsko prvenstvo 2008. i ubedljiv trijumf nad Makedonijom (42:28) pred krcatim tribinama. Bio je to signal da je rođen novi „dom“ rukometaša. Od tog dana, Niš nije bio samo usputna stanica, već strateška baza u kojoj su se kovali plasmani na velika takmičenja. Brojke su neumoljive i svedoče o dominaciji: na 15 zvaničnih utakmica u „Čairu“, Srbija je ostvarila 12 pobeda, dva remija i pretrpela samo jedan minimalan poraz od Belorusije.
Statistički gledano, procenat uspešnosti Orlova u Nišu iznosi neverovatnih 80%, što je podatak kojim se retko koja reprezentacija u Evropi može pohvaliti na jednom konkretnom terenu. Niška publika, poznata po svom temperamentu i poznavanju rukometne materije, stvorila je simbiozu sa igračima koja traje decenijama. Poslednji primer te neraskidive veze videli smo u martu ove godine protiv Litvanije. Iako se sastavi menjaju, a generacije prolaze, atmosfera u Nišu ostaje konstanta koja protivnicima „skraćuje ruku“, a našim momcima daje krila u trenucima kada se meč lomi. „Čair“ nije samo dvorana; to je psihološka prednost koju Srbija mora ljubomorno da čuva.
M.M.
