Ako vam neko baci pitanje „Koja je prestonica Švajcarske?”, većina će bez razmišljanja reći Bern — i biće… skoro u pravu, što je možda i najšvajcarskiji mogući odgovor (i baš odgovor koji kod nas prolazi u kvizovima čim se pomene Švajcarska). Švajcarska zapravo nikad nije proglasila zvaničnu prestonicu, jer insistira na ravnoteži među 26 kantona; Bern je „savezni grad” i sedište vlade i parlamenta, ali se ključne funkcije namerno rasipaju po zemlji, pa sudovi, na primer, imaju adrese od Lozane do Belincone. „Nema prestonicu” ovde znači: nema jedne, zakonom imenovane tačke moći, već dogovor da se država vodi bez dominacije jednog grada — zato ćete čuti kako turisti čas pominju Cirih, čas Ženevu, a Švajcarci samo slegnu ramenima.
Druga zemlja bez klasične prestonice je pacifičko ostrvo Nauru, podeljeno na 14 okruga i sa oko 12.000 stanovnika, gde u klasičnom smislu nema gradova. Parlament i većina državnih kancelarija nalaze se u okrugu Jaren, koji svi tretiraju kao glavni, ali mu nikada nije dodeljena formalna titula — a kao „bonus” iz istorije ostaje činjenica da je Nauru nekad bio među najbogatijima po glavi stanovnika zahvaljujući fosfatima nastalim od naslaga ptičjeg izmeta. Zato ova geografija zvuči kao trik, a zapravo je lekcija: prestonica nije samo tačka na mapi, već odluka o tome kako se moć deli i kako država izgleda iznutra, ponekad mnogo pametnije nego što deluje na prvi pogled.
