Miris je često prvi znak da sa hranom nešto nije u redu. Otvorimo frižider, približimo se posudi i već posle nekoliko sekundi znamo da li je ručak još za jelo ili je bolje da završi u kanti. Međutim, ljudski nos nije uvek dovoljno precizan, posebno kada je reč o ranim fazama kvarenja ili prisustvu alergena koji se ne vide i ne mirišu lako. Zato je nova tehnologija elektronskog nosa privukla veliku pažnju.
Interesting Engineering je pisao o uređaju koji koristi 16 minijaturnih gasnih senzora kako bi prepoznao hemijske tragove kvarenja hrane i moguće alergene. Ideja je da uređaj ne zameni zdrav razum, već da pomogne tamo gde ljudska čula nisu dovoljna. Hrana ne mora uvek da promeni boju ili miris da bi postala rizična, naročito ako je nepravilno čuvana ili ako u njoj postoje tragovi sastojaka opasnih za alergične osobe.
Ovakvi sistemi mogli bi biti korisni u restoranima, trgovinama, školskim kuhinjama, bolnicama i domaćinstvima u kojima se posebno vodi računa o bezbednosti hrane. Za industriju bi to značilo manje bacanja ispravnih namirnica i brže uočavanje problema, dok bi potrošači dobili dodatnu sigurnost. U vremenu kada se sve više govori o smanjenju otpada, uređaj koji može preciznije da kaže šta je zaista pokvareno mogao bi imati i ekonomsku vrednost.
Kod nas se hrana često procenjuje iskustveno: „pomiriši”, „probaj malo”, „ma dobro je još”. I ta narodna praksa ponekad funkcioniše, ali tehnologija ide korak dalje. Elektronski nos pokazuje da će pametna kuhinja budućnosti možda imati manje ekrana nego što zamišljamo, a više tihih senzora koji rade u pozadini i čuvaju nas od problema koje ne možemo odmah da osetimo.
S.B.
