BEOGRAD – Evropa ulazi u zimski period sa relativno niskim zalihama prirodnog gasa i cenama koje su i dalje višestruko iznad nivoa pre energetske krize, dok Srbija istovremeno mora da nastavi da razvija alternativne pravce snabdevanja, ocenjuje energetski stručnjak Željko Marković.
Prema njegovim rečima, sigurnost Srbije zavisi i od toga koliko različitih ruta i dobavljača može da koristi.
Veći broj pravaca snabdevanja povećava otpornost sistema, ali istovremeno poboljšava pregovaračku poziciju zemlje prilikom ugovaranja gasa.
Jedan od važnih projekata je povezivanje sa Grčkom preko Severne Makedonije. Interkonektor bi, prema najavljenim parametrima, mogao da ima kapacitet od oko 9,5 milijardi kubnih metara godišnje, dok Srbija godišnje troši oko tri do 3,5 milijardi kubnih metara gasa.
To znači da infrastruktura potencijalno može imati značaj koji prevazilazi domaće potrebe. Srbija bi mogla da bude deo regionalnog tranzitnog sistema, a deo gasa mogao bi da bude transportovan dalje prema tržištima Evropske unije.
Povezivanje sa Grčkom istovremeno bi omogućilo pristup LNG gasu sa terminala u Aleksandrupolisu. Kao potencijalni izvori pominju se i SAD i severna Afrika, uključujući Alžir.
Marković smatra da takva diversifikacija predstavlja jedan od ključnih elemenata energetske bezbednosti Srbije.
Na nivou Evropske unije, međutim, rizici ostaju visoki. Cena gasa trenutno je oko 76 evra po megavat-satu, odnosno približno 780 evra za 1.000 kubnih metara. Iako je znatno ispod rekordnih vrednosti iz 2022. godine, i dalje je dva do tri puta viša nego pre energetske krize.
Istovremeno, evropska skladišta gasa popunjena su oko 72 do 73 odsto, dok je u Nemačkoj popunjenost nešto iznad 50 odsto.
Ukoliko se istovremeno dogode hladna i suva zima, slabija hidrologija i veća potrošnja gasa, moglo bi da dođe do dodatnog pritiska na snabdevanje zapadne Evrope.
Visoka cena gasa predstavlja rizik i za tržište električne energije, jer gasne elektrane učestvuju u formiranju cene struje. Na evropskim berzama električna energija se poslednjih dana kreće između 180 i 220 evra po megavat-satu, uz znatno više cene tokom večernjih vršnih perioda.
Marković je ukazao i na posledice CBAM mehanizma za Srbiju. Iako se pri obračunu emisija više ne uzima isključivo proizvodnja iz lignita, već nacionalni energetski miks, naknada i dalje može da učini izvoz električne energije u EU ekonomski neisplativim u pojedinim periodima.
Kada je reč o nafti, cena je oko 100 dolara po barelu, dok bi dodatno oslobađanje rezervi zemalja G7 moglo kratkoročno da ublaži pritisak na tržište.
Ipak, Marković ocenjuje da takve mere ne mogu same po sebi rešiti strukturne probleme energetskog tržišta.
„Kriza i dalje ostaje prisutna. Tržišta su jako zategnuta, i što se tiče nafte i, naročito, dizela“, rekao je Marković.
Prema njegovoj oceni, aktuelna situacija pokazuje da će diverzifikacija izvora i pravaca snabdevanja ostati jedan od ključnih zadataka energetske politike Srbije i Evrope.
M. T.
