BRISEL -Sankcije Evropske unije su, bar na papiru, trebalo da odseku Rusiju od evropskog energetskog tržišta, ali je u praksi pronađen novi put. Najvažnija tranzitna tačka postala je Turska, preko koje ruska nafta, „oprana“ i formalno prepakovana, stiže do evropskih kupaca.
EU je pokušala da zatvori slavinu ruske nafte, ali je potcenila jednog ključnog aktera. Preko Turske ruski energenti i dalje u ogromnim količinama ulaze u Uniju – morskim lukama i naftovodima, često na način koji je teško pratiti, što Brisel koristi kao opravdanje.
I dok EU uvodi sve strože sankcije Moskvi, ruska nafta i dizel i dalje nalaze put do evropskog tržišta, upravo uz pomoć Turske. Brodovi iz Rusije više puta mesečno uplovljavaju u luku Mersin na jugu Turske, gde se istovaraju desetine hiljada barela naftnih derivata. Sa istih terminala redovno polaze tankeri ka lukama Evropske unije.
Cilj zapadnih sankcija bio je da Rusiji preseku prihode od nafte, ali praksa pokazuje suprotno – rusko gorivo i dalje stiže u Evropu.
EU je sada pojačala kontrolu turskih skladišta nafte i razmatra mogućnost uvođenja sankcija samim lukama. Prema Briselu, ova postrojenja predstavljaju „zadnja vrata“ za ruske energente.
U centru pažnje je skladišni terminal Turkis Enerji u Mersinu. Pre sankcija kompanija je imala zanemarljiv pomorski promet, ali nakon februara 2023. i uvođenja zabrane uvoza u EU, ruske pošiljke počele su masovno da pristižu.
Tokom ove godine u terminal je stiglo skoro 6,5 miliona barela naftnih derivata, od čega 5,5 miliona iz Rusije, u vrednosti od oko 500 miliona dolara. U istom periodu iz terminala je u EU izvezeno 4,4 miliona barela – znatno više nego što je stiglo iz neruskih izvora, što, prema analitičarima, snažno ukazuje na to da je rusko gorivo završilo na evropskom tržištu.
Uprava kompanije negira da skladišti rusku naftu, ali nije želela da iznese detalje o poreklu pošiljki.
Ogromna glad EU za ruskom naftom
Od uvođenja sankcija ruske rafinerije su u Tursku izvezle dizel i druge derivate u vrednosti od oko 50 milijardi dolara, što čini oko deset odsto ukupnih ruskih prihoda od nafte – ključnih za finansiranje ratne ekonomije.
Istovremeno, iz turskih terminala ka EU izvezeni su energenti vredni više od 24 milijarde dolara. Skladište u Mramornom moru, u vlasništvu kompanije Opet, postalo je najprometnije svetsko čvorište za distribuciju ruskih rafinisanih proizvoda.
Evropske vlasti analiziraju podatke, ali do sada nisu uspele nedvosmisleno da dokažu da gorivo koje stiže u Tursku direktno završava u EU. Razlog je složena mreža skladišta, posrednika i pretovara, kao i činjenica da Ankara ne dozvoljava detaljne istrage.
Turska se zvanično nije pridružila sankcijama protiv Rusije, pa je ovakva trgovina u skladu sa njenim zakonima. Ankara istovremeno održava dobre odnose sa Moskvom i pruža vojnu podršku Ukrajini, što se pokazuje kao politički i ekonomski isplativo.
Sankcionisanje luka moglo bi biti efikasnije, ali nosi ozbiljne diplomatske rizike, jer je Turska ključni NATO saveznik. Iako Vašington pojačava pritisak, uključujući pozive Donalda Trampa Turskoj i Kini da obustave kupovinu ruske nafte, Ankara za sada uspešno odoleva tim zahtevima.
EU planira da do kraja 2026. obustavi uvoz ruskog LNG-a, a do 2027. i isporuke gasa putem gasovoda. Od 21. januara stupa na snagu nova zabrana – uvoz naftnih derivata koji su prerađeni u trećim zemljama, ali od ruske sirove nafte. Problem je u tome što turska mreža skladišta i dalje može prikriti pravo poreklo goriva.
Analitičari smatraju da se sistem može zatvoriti samo ako EU ograniči i uvoz goriva iz Turske.
„Jedino trajno rešenje je zabrana uvoza naftnih proizvoda iz zemalja koje koriste rusku sirovu naftu“, izjavio je energetski analitičar Martin Vladimirov za Wall Street Journal.
Dok se to ne dogodi, Evropa će zvanično držati vrata zatvorenim za rusku energiju – ali će zadnji ulaz, preko Turske, ostati otvoren.
Izvor: Világgazdaság. hu
