Patrijarh Pavle preminuo je 2009. godine i sahranjen u manastiru Rakovica nadomak Beograda. Iza sebe je ostavio neizbrisiv trag. Njegove reči i dela “svetle” kao duhovni putokaz jednom narodu.
Ovo su neke od njegovih mudrih misli i izreka o kojima vredi porazmisliti.
– Gledaj da imponuješ ne svojim znanjem i svojom učenošću, nego svojim smirenjem.
– Nevolja je bilo i bivaće, ljudi i neljudi je bivalo i bivaće. Okolnosti ne zavise uvek od nas, ali da li ćemo biti ljudi ili neljudi to od nas zavisi.
– U teškoćama sačuvaj svoj mir i nerve sa verom da je Gospod iznad nas, da nas podržava, misli o nama i pomaže nam.
– Kada bih bio poslednji Srbin, pristao bih da nestanem, a da ne bude zločina. Pristao bih da nestane ne samo velika nego i mala Srbija i svi Srbi sa mnom, a ne bih pristao na neljudstvo i nečoveštvo.
– Čovek ne može birati vreme u kojem će se roditi i živeti. Od njega ne zavisi ni od kojih roditelja, ni od kog naroda će se roditi, ali od njega zavisi kako će on postupati u datom vremenu: da li kao čovek ili kao nečovek, bez obzira na to u kojem narodu i od kojih roditelja.
– Smirenost je dakle, braćo i sestre, majka sviju evanđelskih vrlina, jer se Bog gordima protivi, a smirenim daje blagoslov.
– Nauči se sistematičnosti i održavanju čistoće.
– To što osećate izvesne nedostatke, i samnom je ista stvar. Uostalom, ko je taj ko ne bi trebalo da je bolji i u intelektualnom pogledu, i u pogledu srca i volje?
– Jedna čaša vina je mera. Dve čaše vina su mnogo, tri čaše su malo.
– Na ono što je izvan naših snaga ne obraćati pažnju, ne primati sve srcu i ne gnjaviti, ne cediti to u umu, nego uzagnuti – to će pomoći. Prebaciti sve svoje brige na Gospoda, to je rešenje.
– Gospod neka te u svemu podrži i daruje snagu duševnu i telesnu.
– Ne brini, nije Gospod daleko. On je tu sa tobom, zato dočekuj sve mirno, bez žurbe i nervoze, pa ćeš moći sve izdržati sa Njim. To je stvarnost.
– Mnoge majke, koje nisu želele da imaju više od jednog deteta, danas čupaju kose i gorko ridaju nad izgubljenim sinovima, u ovim ratnim sukobima, proklinjući često Boga i ljude, ali pri tom zaboravljajući da optuže sebe što nisu rodile još dece da im ostanu kao uteha.
– Da je Bog hteo da čovek puši, ugradio bi mu odžak.
