Kad pomislimo na evoluciju, zamišljamo spore promene koje traju milionima godina. Ali jedna sveža priča iz geologije i biologije mora ruši taj miran tempo: posle udara asteroida pre oko 66 miliona godina, život u okeanu nije samo „preživeo” — u pojedinim zonama, bukvalno je ubrzao do granice neverovatnog. Tim koji predvodi Kris Loveri sa Univerziteta Teksas u Ostinu, a o čijim rezultatima su poslednjih dana pisali i popularno-naučni mediji, pokazao je da su se nove vrste planktona pojavile za manje od 2.000 godina.
Kako se uopšte meri vreme u haosu posle katastrofe, kad su slojevi sedimenata poremećeni? Ključ je bio u helijumu-3, retkom izotopu koji u morskom dnu služi kao svojevrsna „satnica” za period nakon događaja. U radu objavljenom u časopisu Geology, istraživači navode da se, u intervalu od oko 6.000 godina, pojavilo između 10 i 20 novih vrsta planktona. U prevodu: ono što obično zamišljamo kao sporu, geološku priču, ovde liči na eksploziju prilagođavanja.
Zašto je plankton toliko važan? Zato što je on temelj morskog lanca ishrane i jedan od velikih igrača u kruženju ugljenika. Kad se promeni plankton, menja se sve: od sitnih organizama do riba, a posredno i hemija okeana. Upravo zato ova brzina deluje kao šok — jer govori da priroda, kad dobije prazan prostor posle masovnog izumiranja, ume da popuni „rupe” brže nego što bismo očekivali.
Ima tu i jedna tiha, optimistična poruka: život nije samo krhak, već i izuzetno inventivan. Ne znači da se današnji problemi rešavaju sami od sebe, ali pokazuje nešto važno o mehanizmu oporavka: kad se uslovi stabilizuju makar za trunku, evolucija ume da pronađe nove puteve. A to je, na kraju, možda najuzbudljivija lekcija iz doba kada je svet mislio da je sve gotovo.
S.B.
