Dok sve više evropskih zemalja testira četvorodnevnu radnu nedelju, rezultati iz Ujedinjenog Kraljevstva, Belgije i Nemačke otvaraju pitanje – da li je održiviji model preraspodele radnih sati ili stvarnog skraćenja radnog vremena.
Najveći globalni eksperiment četvorodnevne radne nedelje sproveden je u Ujedinjenom Kraljevstvu, gde je 61 kompanija tokom šest meseci testirala ovaj model. Rezultati su pokazali visoku održivost, čak 92 odsto firmi odlučilo je da nastavi sa primenom, uz pad stresa zaposlenih i rast prihoda kompanija.
Slične vesti
Evropske zemlje, međutim, razvijaju različite pristupe. Belgija je uvela model koji ne podrazumeva kraće radno vreme, već preraspodelu, zaposleni rade standardnih 38 sati, ali raspoređenih u četiri dana. Ključna prednost ovog sistema je fleksibilnost, dok kritičari ukazuju na mogućnost većeg opterećenja tokom radnih dana.
Sa druge strane, Francuska već ima zakonski ograničenu radnu nedelju od 35 sati, što omogućava lakšu tranziciju na četvorodnevni rad. U ovom modelu ishod po pitanju plata zavisi od dogovora sa poslodavcem, ali koncept podrazumeva stvarno smanjenje radnog vremena.
Podaci Eurostata pokazuju da zaposleni u Srbija rade prosečno 41,3 sata nedeljno, znatno iznad proseka Evropske unije od 36 sati. Poređenja radi, u Holandiji se radi oko 32 sata nedeljno, uz zadržanu produktivnost, što dodatno podstiče debatu o efikasnosti kraćeg radnog vremena.
Eksperimenti u Nemačkoj pokazuju podeljene stavove. Iako je 73 odsto kompanija koje su učestvovale u pilot-programima zadržalo četvorodnevni model, politički i poslovni vrh ostaje skeptičan, posebno u kontekstu usporenog ekonomskog rasta i nedostatka radne snage.
S druge strane, primeri iz Islanda ukazuju da kraće radno vreme uz istu platu može dovesti do većeg zadovoljstva zaposlenih, boljeg zdravlja i stabilne produktivnosti, piše RTS.
Stručnjaci ocenjuju da bi primena ovog modela u Srbiji bila selektivna. Sektori poput IT industrije i administrativnih poslova imaju veći potencijal za prelazak na četvorodnevni rad, dok bi delatnosti poput trgovine, proizvodnje i usluga na terenu teško mogle da funkcionišu po tom principu bez dodatnih prilagođavanja.
Dodatni izazov predstavlja postojeći regulatorni okvir i nivo zaštite radničkih prava, koji bi morali da se unaprede pre šire implementacije ovakvog modela. Ipak, ubrzana digitalizacija i razvoj veštačke inteligencije mogli bi u narednim godinama otvoriti prostor za postepeno skraćenje radnog vremena.
Istraživanja javnog mnjenja pokazuju da bi većina zaposlenih pre izabrala četvorodnevnu radnu nedelju uz istu platu, što ukazuje na rastuću potrebu za boljim balansom između posla i privatnog života.
