Postoje naučne priče koje počinju u velikim laboratorijama, a postoje i one koje počnu za ručkom. Jedna takva priča vezana je za Ričarda Fejnmana, jednog od najpoznatijih fizičara 20. veka, čoveka koji je voleo da razmišlja o problemima na neobičan, živ i često vrlo praktičan način.
Live Science je pisao o tome kako su istraživači konačno dešifrovali Fejnmanove zaboravljene beleške o takozvanom „restaurant problemu”, matematičkom problemu koji je zapisao pre oko pola veka tokom ručka. Prema novom tumačenju, beleške pokazuju da su ljudi u donošenju odluka bolji nego što su naučnici dugo pretpostavljali.
Ova tema je zanimljiva jer povezuje svakodnevicu i visoku matematiku. Izbor restorana, jela, puta do kuće ili poklona deluje kao obična odluka, ali iza toga stoji procena rizika, očekivanja, zadovoljstva i informacije koju imamo u tom trenutku. Život je pun malih odluka u kojima ne znamo sve, ali ipak moramo izabrati.
Kod nas se često kaže da neko ima „dobar osećaj” za odluku. Nauka takav osećaj pokušava da prevede u modele. Kada čovek bira između poznatog i novog, sigurnog i mogućeg, navike i radoznalosti, on zapravo stalno rešava male verzije ozbiljnih matematičkih problema.
Fejnman je bio poznat po tome što nije voleo mrtvo znanje. Za njega je nauka morala da diše, da se vidi u svakodnevnom ponašanju, u igri, razgovoru, šali i pokušaju da se svet objasni jednostavnije.
Možda je zato ova priča toliko privlačna. Pokazuje da pamet ne sedi uvek za katedrom. Ponekad sedi za stolom u restoranu, gleda jelovnik i pita se kako čovek zapravo zna šta želi.
S.B.
