Neke naučne priče deluju kao da su iscurile iz teorijske fantastike pravo u laboratoriju. Takva je i jučerašnja tema na Computer Hoy o novom vremenskom kristalu napravljenom pomoću zvučnih talasa. Sam naslov je namerno drzak i govori da sistem „prkosi“ trećem Njutnovom zakonu, ali je prava zanimljivost zapravo u tome što se pred očima javlja klasa materijalnih stanja koja ne miruju na način na koji smo navikli da zamišljamo ravnotežu. Vremenski kristal je već godinama jedno od onih pojmova koji deluju kao paradoks: struktura koja pokazuje pravilnost ne samo u prostoru nego i u vremenu, kao da oscilovanje postaje deo njenog identiteta. Jučerašnja objava dodatno je podgrejala pažnju time što su zvučni talasi iskorišćeni kao osnova za ovakav sistem.
Važno je, naravno, ne pomešati medijski efekat sa školskom fizikom koja je odjednom „pala“. Njutnovi zakoni nisu odbačeni, ali ovakvi eksperimenti umeju da pokažu koliko je intuitivna predstava o akciji i reakciji ponekad pregruba kada se pređe u svet veoma neobičnih kolektivnih ponašanja i fino podešenih sistema. Upravo tu Computer Hoy hvata interesantnu tačku za širu publiku: ne mora čovek do detalja pratiti matematičku pozadinu da bi osetio koliko je neobično kada laboratorijski objekat deluje kao da radi protiv očekivanja koje smo usvojili još u osnovnoj školi.
I to je možda najveća vrednost ovakvih priča. One podsećaju da fizika nije završena arhiva, nego živ prostor iznenađenja. S vremena na vreme pojavi se sistem koji nas primora da istu stvar gledamo iz novog ugla, ne zato što su stare ideje beskorisne, nego zato što se priroda opet pokazala maštovitijom od školskog sažetka. Vremenski kristal zato nije samo egzotični laboratorijski trik, već lep podsetnik da je i u najtvrđim naukama još uvek ostalo mesta za čuđenje.
S.B.
