Predstojeća grejna sezona ne bi trebalo da donese nestašice gasa, nafte i naftnih derivata, ali bi visoke cene energenata mogle da budu najveći izazov, ocenio je za RTS programski menadžer za energetiku u Misiji EU Gligo Vuković.
Evropska skladišta gasa trenutno su popunjena oko 67 odsto, a evropski cilj je 90 odsto do 1. novembra. U Poljskoj i Italiji popunjenost je već iznad 90 odsto, dok je u Nemačkoj oko 54 odsto.
Evropska komisija je tokom leta pozivala članice da pažljivo tempiraju punjenje skladišta kako dodatna potražnja za LNG-om ne bi dodatno uticala na rast cena.
To je važno u trenutku kada se gas na spot tržištu prodaje po oko 79 evra za megavat-sat. Početkom godine cena je bila oko 30 evra, a u junu oko 42 evra.
Ipak, struktura evropskog tržišta znači da spot cena ne predstavlja konačnu cenu celokupnog gasa koji se troši u EU. Oko trećine dolazi sa spot tržišta, dok se približno dve trećine obezbeđuju dugoročnim i srednjoročnim ugovorima.
LNG menja evropsko tržište
Evropa je poslednjih godina značajno promenila strukturu snabdevanja. Rusija je pre rata u Ukrajini učestvovala sa oko 45 odsto u snabdevanju EU, dok je taj udeo danas oko 12 odsto.
Istovremeno, udeo LNG-a povećan je sa približno 20 na oko 45 odsto.
Najveći dobavljač EU sada je Norveška sa oko 31 odsto, slede SAD sa 26 odsto i severna Afrika sa 13 odsto. Rusija učestvuje sa oko 12 odsto, a Azerbejdžan i Katar sa po četiri odsto.
EU planira dalje smanjivanje ruskog uvoza. Početkom 2027. godine trebalo bi da prestane uvoz ruskog LNG-a, dok je krajnji rok za prestanak svih ugovora o uvozu ruskog gasa 1. novembar 2027.
Srbija je zainteresovana za evropsku platformu za zajedničku nabavku gasa i već je aplicirala za korišćenje tog mehanizma.
Nafta dostupna, ali tržište ostaje ranjivo
Vuković ne očekuje fizičke probleme u snabdevanju naftom i naftnim derivatima tokom predstojeće zime.
Evropske države raspolažu obaveznim rezervama koje odgovaraju 90 dana prosečnog neto uvoza ili 61 danu prosečne dnevne potrošnje.
Međutim, tržište ostaje osetljivo na geopolitičke događaje. Na cenu utiču sukobi na Bliskom istoku, situacija u Ormuskom moreuzu, napadi na brodove i povećani troškovi osiguranja transporta i infrastrukture.
Zbog toga je, prema oceni Vukovića, veći rizik cena nego fizička dostupnost energenata.
Evropa u međuvremenu ulaže u nove izvore, pravce i infrastrukturu. Očekuje se da bi do 2030. godine veći proizvodni kapaciteti i rast ponude LNG-a mogli da doprinesu stabilnijem tržištu.
Srbija, iako nije članica EU, može da koristi određene mehanizme saradnje. Tokom energetske krize 2022. godine dobila je 165 miliona evra direktne budžetske podrške, a formirana je i zajednička radna grupa za sigurnost snabdevanja.
M. T.
